Ово је земља за нас: Србија једина у региону бележи пораст броја рођене деце

Србија је једина земља у региону која је током прошле године забележила пораст броја живорођених у односу на 2021. годину.

Наиме, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, али и земље чланице ЕУ, попут Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније и Мађарске, забележиле су пад у броју рођене деце.

Тренд пада и у нашој држави присутан је већ четири деценије, а које су то позитивне, односно негативне демографске и социјалне тенденције за 550 беба више у 2022. у поређењу са 2021. годином, питање је којим се бавио РТ Балкан.

Шеф одсека за демографију и статистику здравства Републичког завода за статистику (РЗС) Србије Гордана Бјелобрк за наш портал објашњава да све поменуте државе, баш као и наша, имају велики демографски проблем деценијама уназад.

"То су државе које имају високу просечну старост становништва, што значи да имају ограничени контингент особа које су фертилно и радно способне и које би могле да утичу на повећање рађања. Такође, већина њих имају и емиграционе карактеристике, што значи да се губи становништво баш те просечне старости која учествује у рађању", наводи она и наглашава да читава Европа има проблем са ниским наталитетом, односно све већим уделом старије популације.

Процес старења је сигурна будућност, како Србије, тако и читавог региона и Старог континента, подвлачи Бјелобрк.

"Највећи изазов јесте ниски ниво рађања. У 2022. Србија заиста јесте остварила раст броја живорођених, што је делимично резултат мера популационе политике на локалном нивоу, али и републичком", каже шеф одсека у РЗС.

Успех за нашу земљу био би и мали пад у броју живорођених, додаје, "само да није стрмоглави".

"Овај позитивни проценат је можда и показатељ да млади ипак не иду толико из земље или да тамо не остају дуже. Добар знак је и већи број прворођених беба, јер је 660 парова постало родитељ први пут и то нисмо исто имали деценију две. Приметан је и пораст трећерођених и четврторођених, као и образованих мајки са петим и шестим дететом", подвлачи наша саговорница све демографске специфичности из 2022. године.

Особе које учествују у репродукцији различито се понашају у зависности и од региона, назначава Гордана Бјелобрк.

"Финансијске мере су највише резултата дале у региону јужне и источне Србије, за разлику од Београда и Војводине где су мере усклађености рада и родитељства имале приоритет над новцем", објашњава она.

Социолог Милица Весковић Анђелковић за РТ Балкан указује да се увек после великих криза дешавао беби-бум, па тако и после коронакризе.

"Тако је било и после Другог светског рата када смо имали беби-бум, онда после ратова деведесетих после чега смо такође бележили благи скок у броју рођења деце. Исто је тако и након последње здравствене кризе. За време ње људи су се бринули да ли долази до деформитета плода, па су питања потомства оставили за нека извеснија времена", објашњава она.

Премијерка Србије Ана Брнабић раније је најавила да влада ради на три важне стратегије које се тичу репродуктивног здравља, подстицаја рађања и на стратегији о старењу.

Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић такође је изразила спремност да ресор на чијем је челу стратешки и финансијски подржи и оснажи институцију породице у сваком смислу.

Бивши министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић нагласила је да је доста тога урађено, те да се и даље праве чврсти кораци за повећање стопе фертилитета, од стимулација кружних миграција, стратегија подстицаја рађања, ревитализације села...

Бивши министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић за РТ Балкан нагласио је да читава Европа има проблем са стопом рађања, те да је најмања тамо где се најбоље живи. 

Према њему решење је у промени система вредности и заустављању интерних миграција.