Европосланица Виола фон Крамон рекла је да би Европска унија могла да уведе одређене мере против Србије уколико званични Београд не буде безусловно сарађивао током истраге о оружаном сукобу у Бањској.
Она је у интервјуу за дневни лист "Нова" истакла да би евентуалне мере требало да направе штету владајућем режиму у Србији, уз напомену да су оправдане критике да је Европска унија неретко била блага према Вучићу и Влади Србије.
"Враћање виза би највише погодило обичне грађане и зато сам генерално против тога. Морамо да ударимо тамо где ће то направити штету владајућем режиму – а то је смањење новца из фондова ЕУ. Међутим, слажем се са вама да је комуникација ЕУ према Вучићу и Влади Србије у најбољем случају била двосмислена и нема сумње да би сада неко у Србији могао да се запита – зашто морамо да трпимо било какве мере ако сте нам до јуче говорили да он је добар момак који ради сјајне ствари?", рекла је Фон Крамон.
Она је додала да је потпуно свесна "да је ЕУ требало да буде много строжа према Вучићу и режиму СНС у комуникацији".
"Није ни чудо што ће обичан грађанин помислити да ЕУ подржава Вучића ако председник Комисије или комесар Оливер Вархељи дође и отворено га похвали. Ипак, видим да се ствари мењају посебно после рата Русије против Украјине. Европска народна партије више не стоји ни иза Вучића ни иза СНС. Ипак, премало и прекасно", истакла је европосланица.
На питање да ли је председник Србије после свега и даље једини кредибилни партнер ЕУ из Србије, Фон Крамон каже да он то никада није био и да постоје бројни актери у Србији који су саговорници Брисела.
"Али његов кредибилитет је после 24. септембра веома упитан. Сарађујемо са широким спектром актера у Србији, укључујући цивилно друштво, опозиционе лидере и разне званичнике. Основни циљ ЕУ је да подржи демократске процесе и реформе у земљи. Ја се лично ангажујем са свим прогресивним, критичним и независним гласовима у земљи јер они пружају прави увид у стање у земљи. Али, моја порука би била – више људи, посебно оних у невладиним организацијама, истраживачким центрима и академској заједници – мора да се ангажује у српској политици. Једноставно, превише се троши политички капитал јер ти људи не желе да уђу у политичку арену јер није право време или је 'превише прљаво'. То би био велики подстицај за реформе и трансформацију Србије", истакла је Фон Крамон.
Сличну поруку недавно је послао и портпарол ЕУ Петер Стано, изјавивши да "Србија да не мора да се крије иза формалности које се односе на статус 'Косова' ако постоји политичка воља да се разјасне све околности о нападу у селу Бањска".
Он је истакао да Европска унија очекује од Србије не само пуну, већ и безусловну сарадњу у процесу истраге.