Србија и Балкан
РТ Балкан истраживање: Срби рекли апсолутно "не" забрани руских медија
Испитивање Нове српске политичке мисли показало је да је број грађана који би подржали укидање медија из Русије, на нивоу статистичке грешке
Претње и уцене не функционишу, а покушаји Европе да цензурише све оне који мисле другачије, у Србији једноставно - не пролазе. Резултати истраживања које је Нова српска политичка мисао (НСПМ) током септембра обавила за потребе РТ Балкана показали су да су Срби готово једногласно против забране руских медија.
Овакве иницијативе, према подацима, подржава свега 3,1 одсто испитаника, што је, како објашњава координатор истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић, на нивоу статистичке грешке.
"О томе се шушка, али се не прича много у јавности јер се отприлике зна какво је расположење грађана, међутим то помињу европски званичници и много гласније појединци из прозападног НВО сектора. Чини ми се да ће се то питање све чешће стављати на дневни ред, али за грађане Србије то не само да није тема него је ово питање добило најубедљивије 'не' у мору питања око којих постоји апсолутно противљење (око уласка у НАТО, санкција Русији, или независности 'Косова' рецимо)", истиче Вукадиновић.
За готово 90 одсто грађана, односно, прецизније, њих 88,2 цензура коју намеће Запад није прихватљива, јер толико је њих одговорило да се противи иницијативи за забрану руских медија. Њих 8,7 одсто изјаснило се да о том питању нема став.
"Ако у Србији њих на пример, седам или осам одсто подржавају улазак Србије у НАТО, десетак посто их подржава санкције Русији, из овог истраживања се види да ни половина од тог броја, дакле, не подржава забрану руских медија, а то је врло интересантан и охрабрујући налаз", интерпретира Вукадиновић.
Чињеница да је знатно мање од половине оних (ионако малобројних) који су за санкционисање Русије истовремено и против "рампе" за медије из Русије, говори да ту тему "нико не може озбиљно да стави на сто" пред јавност Србије.
"Неко би то могао да тумачи слободарским духом или исконском демократичношћу Срба, а ја бих рекао да је реч о глади за истином и другачијим мишљењем, пошто смо и ми као и већина Европе практично бомбардовани информацијама које стижу са једног извора и са једном интонацијом", указује Вукадиновић.
Ови подаци посебно су интересантни када се узму у обзир остали добијени резултати истраживања које је урадила НСПМ.
"Свега шест одсто грађана Србије у потпуности верује медијима, а тек нешто мало више од петине каже да им више верује него не верује. То је дефинитивно поражавајући податак, како за укупну медијску сцену у Србији, па и политичку касту која стоји иза медијске сфере", објашњава саговорник РТ Балкана, додајући да је то што готово две трећине људи не верује медијима, или доминантно или уопште, "страховито лош налаз".
Посебно је такав податак, како он каже, "интересантан и поразан" у постсоцијалистичким земљама где је традиционално поверење у медије и оно што пишу новине, некад било и претерано и превелико, те су "власти знале да њиме манипулишу".
"Није то само везано за Србију, већ и за друге регионе – питање како смо од тог претераног и помало наивног поверења стигли до апсолутног неповерења је велико. Одговор је делом због глобалних разлога, али и због локалних специфичности. За успех друштвених мрежа треба да захвалимо прво томе што су традиционални медији изгубили поверење које су априори имали. То опет може да се објасни својеврсним једноумљем, односно тоталитарним духом политичке коректности који се у последње време назива 'воук' културом, која не дозвољава озбиљну расправу и размимоилажење у ставовима и темама које владају медијима", наглашава Вукадиновић.
У локалне специфичности, наш саговорник убраја, како традиционално велики утицај власти на медије, односно став да су медији резонантне кутије власти, тако и глобалне пословне структуре.
"Није било неочекивано да људи имају највише поверења у интернет, а онда у РТС који има дупло мањи степен поверења него гледаност. Треће и четврто место деле две ривалске куће, Пинк и Н1, са степеном поверења од 6 до 7 одсто што је опет 2, 5 пута мање од њиховог рејтинга. А ово заправо указује да код нас ове програме гледају и људи који не верују у оно што они извештавају, већ просто желе да се информишу", закључује координатор истраживања НСПМ Ђође Вукадиновић.
Спутњику, који је у Србију стигао пре девет година се, према том истраживању, верује више него било ком писаном медију, укључујући и оне са великом традицијом.
