Венецијанска комисија одговориће Ђукановићу
Венецијанска комисија ће, на захтев председника Црне Горе Мила Ђукановића, дати такозвано хитно мишљење о Закону о председнику који је усвојила Скупштина Црне Горе, потврђено је подгоричком "Дану".
Подсећамо, Ђукановић се успротивио усвојеном закону, те је 7. новембра одбио да га прогласи и вратио га Скупштини на поновно усвајање. Како би спречио да парламентарна већина други пут усвоји измене Закона о председнику, Ђукановић је затражио тзв. хитно мишљење Венецијанске комисије.
Устав Црне Горе предвиђа да уколико исти Закон о председнику поново буде усвојен у Скупштини, Ђукановић ће бити дужан да га потпише, преноси Танјуг.
Обично се догађа да се мишљење о правним актима тражи од Венецијанске комисије пре него што закон уђе у процедуру усвајања, мада нису непознати случајеви да се то уради и касније, као са Ђукановићевим захтевом.
На сајту Венецијанске комисије пише да се у ретким случајевима ургентних захтева хитна мишљења усвајају ван четири пленарне седнице.
Према подацима из 2021. године, чланице Венецијанске комисије су 62 државе, од којих су 47 државе чланице Савета Европе.
Црна Гора као чланица Венцијанске комисије има представника Срђана Дармановића, а његов заменик је Зоран Пажин. Они, међутим, неће учествовати у расправи о Закону о председнику јер су правила Венецијанске комисије таква да чланови не могу учествовати у расправама о правним актима из сопствене државе.
У обраћању председници Венецијанске комисије Клер Базу Малаурије, Ђукановић је навео да би последица могућег поновног изгласавања спорног закона могла бити урушавање уставног поретка Црне Горе и универзалних правних вредности.
Мишљење Венецијанске комисије о црногорском Закону о председнику ће представљати додатни механизам процене његовог легитимитета, али оно није обавезујуће за Скупштину и предлагача, иако има велику тежину, нарочито у светлу чињенице да је Црна Гора застала на свом путу ка ЕУ.
Кандидат за мандатара за састав 44. Владе Црне Горе и лидер Демоса Миодраг Лекић је овим поводом рекао да је Црна Гора поново на раскрсници и да ствари нису оптимистичне, те да је за председника државе Мила Ђукановића једини проблем "то што постоји скупштинска већина".
Лекића су за мандатара предложиле странке "старе" парламентарне већине формиране након августовских избора 2020. године, али је председник Ђукановић то игнорисао тражећи распуштање Скупштине Црне Горе, што је довело до усвајања измена Закона о председнику.
Измењени Закон о председнику, на предлог Демократског фронта, има за циљ да, како је образложено, понашање председника државе и лидера ДПС Мила Ђукановића врате у уставне оквире и предложи лидера Демоса Миодрага Лекића за мандатара нове владе.