Шта нам доноси нови свет који предводе Русија и Кина?

У свету се дешава огромна промена, а по први пут сада је то на неки начин потврдио и председник Русије Владимир Путин.

Он је у свом Валдајском говору по први пут употребио израз "нови свет", а то значи да је промена толико велика да заслужује да се окарактерише управо таквим насловом.

Нови свет главна је тема и књиге дипломате Владимира Кршљанина "Нови свет - Србија, Русија, Кина - будућност која је почела".

Аутор књиге за РТ Балкан наводи да Руси да би описали нови свет користе израз "праведни мултиполарни систем", а Кинези "заједница заједничке судбине човечанства", док он у својим текстовима често користи оба израза.

"Председници Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг у документу усвојеном на самиту у Пекингу 4. фебруара 2022. године употребили су оба израза. На тај начин су показали да су равноправни, да једни друге подједнако уважавају. Оно што они називају описним терминима, ја сам одлучио да кратко назовем - нови свет", објашњава Кршљанин.

Он истиче да нови свет може да се утемељи на "нашој православној традицији, то јест духовно-моралним вредностима, које су различите од западних".

"Оне су заиста хришћанске и хуманистичке, док су се западне претвориле у супротност томе", додаје Кршљанин.

"Може се фундирати и на једној објективној антрополошко-социолошкој друштвеној теорији. Оба та приступа доводе до истог резултата, да је потребна сарадња без конфликта, а управо зато су Русија и Кина успешније од Запада и Америке, престигле су их за само неколико деценија", прича Кршљанин.

Он наводи да је Запад пет векова колонизовао, пљачкао, убијао, изазивао ратове и на тај начин одржавао своју доминацију.

"Та конфликтност је у суштини њиховог приступа свету, док је у суштини нашег приступа сарадња између људи, која подразумева љубав и међусобно поштовање", истиче наш саговорник.

Он појашњава да је људско стваралаштво колективни чин, и да песници и сликари стварају сами тек када се "напоје и нахране искуствима и знањима других у свом окружењу".

"Не постоји индивидуално стваралаштво, човек је друштвено биће. Сваки човек, као личност, је појединац који заслужује поштовање, али нема успеха друштва (економског, технолошког, научног...) без сарадње", каже Кршљанин.

Он напомиње да сарадња постоји и на Западу, али је увек праћена конфликтима јер су "конфликти метод на основу којег њихова олигархија влада, она није у стању да влада другачије".

"Код нас постоје механизми саборности, усклађивања различитих мишљења и интереса, а не искључиво конфликта и прегласавања. У томе смо ми супериорни у односу на њих, и то су Русија и Кина показале јер су за само неколико деценија претекле Запад у свему", додаје Кршљанин.

Говорећи о односу Срба и Руса каже да данас Запад исто оно што је применио против Срба, кроз развијање Југославије и НАТО агресију, покушава да примени против Руса изазивајући сукобе у Украјини.

"Суштина је иста. Утолико се још једном потврђује и наша историјска блискост. Наравно да ја заступам тезу да Србија не треба да прави еквидистанцу између поражених у свету у историјском смислу, оних који су били агресори и оних који су нам пријатељи и историјски савезници. Ми треба мало храбрије да идемо у сусрет Русији и Кини и у том новом свету ми ћемо, захваљујући онима који га преводе, у њему имати једно почасно место. Нови свет предводе Русија и Кина, а његов весник је била Србија", наводи Кршљанин.

Он истиче да нови свет свима доноси бољитак, и објашњава да Кинези користе појмове из теорије игара да би га илустровали.

"Они досадашњи западни систем описују као правило нулте суме, то значи да ако ја некоме нешто отмем, онда сам ја за толико богатији, а он за толико сиромашнији. Сума тога је нула, нема напретка, један се обогатио на рачун другог. Данас човечанство, укључујући и грађане у земљама Запада, треба да се томе супротстави. Сасвим је довољно класично међународно право направљено после Другог светског рата - ако би се оно доследно примењивало, ми бисмо могли да нађемо заједнички језик", закључио је Кршљанин.

Нови свет се родио, а стари умире

Рецензије за књигу Владимира Кршљанина написали су председник Србије Александар Вучић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" Милорад Вучелић, Марко Милошевић, генерал Живомир Нинковић, проф. др. Бранко М. Ракић, проф. др. Мића Живојиновић и проф. др. Срђан Перишић.

Вучић је навео да је Кршљанин живот посветио Србији, њеној слободи и јединству, независности и напретку, и да "његове мисли о Србији заслужују пажњу и поштовање".