Пола века чекања: Железничка станица Прокоп добија нову станичну зграду (ВИДЕО, ФОТО)

Железничка станица Прокоп добија нову станичну зграду после скоро пет деценија.

Како је речено за РТ Балкан из Железница Србије све ће бити спремно за сутрашње отварање, а наша престоница ће добити модеран и велелепан објекат.

Како је најавила Служба за сарадњу са медијима председника Републике, председник Србије Александар Вучић присуствоваће сутра свечаној церемонији отварања железничке станице Београд центар у Прокопу.

Церемонија је заказана за 18 сати.

Железничка станица Београд центар је главна железничка станица од 1. јула 2018. године, када је постала полазна и долазна станица за готово све возове у унутрашњем и међународном путничком саобраћају у Београду.

Радови на изградњи нове станичне зграде у Прокопу почели су почетком августа 2022. године са роком за завршетак радова од 15 месеци.

Томе је претходио завршетак радова на плочи железничке станице Београд центар, на коти 105, површине од скоро 50.000 квадрата.

Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије нагласио је за РТ Балкан да ће та зграда бити нови симбол развоја српске железнице, додајући да железничка станица Београд центар представља симбол модернизације железнице.

Како подсећа, на нову станичну зграду Београд практично се чека од 1976. године.

"Било је потребно нешто више од годину дана синергије државе Србије, ресорног министарства, града Београда и Инфраструктура железнице Србије да Београд добије, након скоро пет деценија, нову, главну, савремену и модерну железничку станицу", рекао је Станисављевић.

"Објекат нове станичне зграде се простире на 5.600 квадратних метара. У холу нове станичне зграде биће сви комерцијални садржаји који су неопходни путницима пре путовања или приликом доласка", истакао је, додајући да ће ту бити и угоститељских објеката, пекара, продавница.

Поред комерцијалног садржаја, додаје, станица ће имати и нове благајне, чекаонице и друге садржаје.

Како је нагласио железничка станица Београд Центар ће постати прави железнички центар, не само када је реч о Београду, већ и када говоримо о овом делу Европе.

Објашњава и да путници са нивоа на коме се налази нова станична зграда ће имати покретне степенице и лифтове који ће их водити до перона.

Станисављевић је рекао да је саму изградњу станичне зграде финансирао приватни инвеститор, компанија "Релвеј Сити", а поред ње је четрдесетак домаћих фирми било укључено у реализацију пројекта.

Подсећа да је у току пројектовање друге друмске саобраћајнице, која ће станичну зграду повезати са ауто-путем, а за Прокоп каже да ће имати паркинг са 150 места.

"Преостало још да се уради од железничких радова, а што није било до сада део пројекта, постављање прва два колосека, дужине 500 метара, са стране према аутопуту. На тај начин ће главна железничка станица Београд Центар, након скоро 50 година, бити у потпуности завршена, онако како је то било планирано и када је пројектована 1970-тих", нагласио је Станисављевић.

Инфраструктура железница Србије подсећа да је изградња нове главне железничке станице Београд почела 3. децембра 1976. године, као и да су радови трајали свега две године, да би 1996. били у ограниченом обиму настављени, а затим 2001. године поново потпуно обустављени.

Интензивни радови у Прокопу настављени су тек 3. децембра 2014. године, да би 26. јануара 2016. године био обележен завршетак прве фазе изградње станице.

Компанија ПФБ била је главни извођач радова, а станична зграда је ауторско дело пројектног тима "ПФБ дизајн", рекао је за РТ Балкан Иван Вујичић, директор компаније ПФБ.

Укупна површина станичне зграде је 6.250 метара квадратних, има 100 места за паркирање и заустављање возила на горњем нивоу комплекса железничке станице.

Висина зграде је 26 метара и у изградњи је употребљено више од 700 тона челика.

Станична зграда има 12 покретних степеница и 10 лифотва, 13 комерцијалних садржаја. Објекат је климатизован, вентилиран и грејан најсавременијим уређајима и системима којим се управља помоћу БМС, са могућношћу даљинске контроле рада, навео је Вујичић.

Наглашава да су на градњи објекта биле ангажоване искључиво српске фирме и домаћа радна снага.