РТ Балкан анализа: Како је Газа ујединила Београд, Приштину и Сарајево

Од неколико десетина до више стотина грађана окупило се јуче у градовима нашег региона да пружи подршку Палестини и позове на прекид сукоба и заустављање страдања цивила у Гази. Такве поруке чуле су се из Београда, Сарајева, Приштине и Подгорице. 

Поруке мира, солидарности и заштите цивила требало би да буду универзалне људске поруке, али када им се дода политички и друштвени контекст онда изгледа да и кад позивају на мир и заустављање страдања сваки народ овог региона има своју истину.

Односно свако сукоб у Гази и подршку палестинском народу види на другачији начин.

Ни ту не бисмо могли да станемо под исту заставу јер тешко да би неки Београђанин, на пример, стао испод заставе с љиљанима која се користила за Републику БиХ од 1992. до 1998. године, али и њену војску, а која се вијорила на скупу подршке Палестинцима у Подгорици, како су известили црногорски медији.

Газа је провучена кроз балканске, екс-југословенске наративе у којима се, случајно или намерно, неке жртве признају, а неке не, о политичким затвореницима говори усред града у којима на десетине таквих чами у ћелијама готово без икаквих права (Приштини), а порука о мултиетничности шаље из града у којем више нико не помиње десетине хиљада својих суграђана који су га напустили (Сарајева).

У подршци Гази, уствари, показали смо да су и наши сукоби, вишедеценијски, итекако живи и да, изгледа, не мислимо да их окончамо. Читајући транспаренте и поруке са скупова подршке Палестини у Београду, Сарајеву, Приштини изгледа да само Срби нису били жртве последњих ратова на овим подручјима и да само они не знају шта је геноцид и борба за слободу.

Тако је на челу поворке од неколико хиљада људи у Сарајеву био транспарент "Јучер Сребреница, данас Газа" из којег, ваљда, треба да прочитамо да оно што су "геноцидни Срби" починили у Сребреници понављају "геноцидни Јевреји" у Гази. Неважно је што су политичке, историјске, друштвене околности Сребренице и Газе толико другачије да заслужују посебан текст. Порука из мултиетничког Сарајева, како га је назвала на овом скупу његова градоначелница Бењамина Карић, је послата и једнима и другима: и Србима и свету. Уз подсећање на опсаду Сарајева и опаску да грађани овог града добро знају шта значи живети без воде и хране. 

И у Приштини је завапио слободарски народ, албански наравно, против светских угњетача и окупатора, а према извештајима приштинских медија узвикивало се "Стоп геноциду" и "Алаху екбер".

Један од организатора протестног марша, Алберт Бериша рекао је да је слобода скупа, "ми сами знамо како смо је скупо платили". Колика је цена испостављена "агресорима" Србима, показује још један град у којем више да их готово и нема, а из којег Бериша шаље своју поруку. Узгред, у медијским извештајима о приштинском антиратном протесту није пропуштена прилика да се подсети да је Израел признао једнострано проглашену независност Косова, док привремена палестинска управа то није учинила.   

Док су из Сарајева и Приштине послали поруке подршке Палестини саосећајући с њом као "жртве српске агресије", у Подгорици су осим бошњачких ратних застава имали и конкретне предлоге. Они су осудили Владу Црне Горе због подршке "злочиначком израелском режиму" и позвали на увођење санкција Израелу.

"Народ Црне Горе држаће се своје тринаестојулске слободарске традиције и увек ће бити на правој страни", поручили су Црногорци из Подгорице.

Коначно, ако се погледају натписи на транспарентима, леци и поруке са скупа подршке Палестини у Београду, ту је, изгледа, преовлађујући био сасвим други сентимент: онај антизападни, можда је најприближније рећи антиамерички.

Иако је на скупу било најразличитијих организација, од "Жена у црном" до "Достојних Србије", некако у очи упадају позиви са плаката да се израелски премијер Бењамин Нетанијаху пошаље у Хаг, код Срба тако омражену институцију. Турска агенција Анадолија известила је да су окупљенима у српској престоници дељени леци у којима се позива на заустављање "ционистичког напада на Газу који су подржале империјалистичке силе САД и ЕУ".