Прогон СПЦ на КиМ увод у стварање "косовске православне цркве"?
Одлука Приштине да протера игумана манастира Девина вода код Звечана, протосинђела Фотија није само наставак плана албанске мањине на Космету да етнички очисте српску јужну покрајину већ и интензивирање напада на Српску православну цркву, једину институције која повезује Србе у региону, али је уједно и увертира за стварање "косовске православне цркве", сматрају академик и историчар Славенко Терзић и историчар Александар Раковић.
Раковић је истакао да ће Албанци на КиМ сигурно кренути у обрачун са СПЦ будући да она обједињује Србе на свим нашим етничким територијама, те да западни империјалисти и српски противници из окружења сматрају да ће коначни ударац српском јединству бити разбијање СПЦ.
"Зато не чуди што се у неким европским документима и не помиње целовитост СПЦ, већ се третира као 'православна црква у Србији', 'православна црква у БиХ' и 'православна црква у Црној Гори'. У Викиликс депешама се за Епархију рашко-призренску СПЦ може уочити и амерички конструкт 'косовска православна црква'. Намере су чак и јавно објављене, а неки кораци предузети да би се давао ветар у леђа нападачима на СПЦ како у отцепљеним републикама бивше Југославије, тако и окупираном Косову и Метохији", истакао је Раковић за "Вечерње новости".
Такође, подсетио је да су "албански сепаратисти већ покушали да преузму надлежност над културном баштином Србије и СПЦ на КиМ, да деценијама раде на томе да лажима обезбеде инострану подршку за преузимање Високих Дечана, Пећке патријаршије, Богородице Љевишке и Грачанице".
"Новости" пишу да као што је власт у Кијеву недавно забранила рад канонски признате Украјинске православне цркве, тако би и Приштина, правдајући се тобожњим безбедносним разлозима, могла да учини и са СПЦ. Тачније, да се по узору на Украјину и Црну Гору направи "франкенштајн" верска организација "косовска православна црква" која би преузела власништво над храмовима.
Славенко Терзић је додао да је све ово доказ да се вишевековни терор над Србима и њиховим светињама на Косову и Метохији наставља и у 21. веку пред очима тзв. слободног и демократског света.
"Потпуно су у праву они који сматрају да је крајњи циљ воља албанске мањине на Косову и Метохији да етнички очисте ову нашу земљу што су иначе чинили и у 19. веку до 1912. године и током Другог светског рата и после рата све до деведесетих година 20. века. Шта можете очекивати од народа који масовно руши сва српска гробља и друге трагове српског постојања у том средишњем делу Старе Србије. Та врста неког савременог неонацизма потпуног уништавања свих трагова српског историјског живота у овом делу наше земље не изазива у Европи никакву осуду, а да не кажемо згражавање", закључио је Терзић за "Новости".