Боје ли се Бога ако се не боје људи: Страшне слике на преораном гробљу у Северној Митровици

Преорано је још једно српско гробље на Косову и Метохији. Булдожер је крајем прошле недеље прешао преко споменика, гробова и костију у пристранку изнад центра Северне Митровице, близу цркве Светог Димитрија.

Тек јуче и прекјуче кад је вест о преораним гробовима почела да се шири, кад су људи видели страшне слике, неко је покупио и однео кости које су биле по путу, вириле из земље.

Они који су ћутали кад је прекопавано и преоравано српско гробље у Јужној Митровици, преко Ибра, на суседном брегу, кад су отварани дечји гробови а кости бацане около, по стазама, да их развлаче пси луталице, ћутали су и јуче, ћуте и данас. Ни речи, ни слова осуде, оне људске, цивилизацијске, јер, гробови и туђи своји се не дирају. Они су светиња. Свуда, сем на Косову и Метохији.

Слика у  пристранку изнад центра Северне Митровице где су тешке машине прекопале пут преко старог гробља јутрос је, преноси ми пријатељ, још тужније и још страшније. Пут је прокопан посред гробља, око пута надгробни споменици и мукла тишина.

У људе около,  увукла се туга и страх. Туга, она тешка која се увуче у срце и у душу кад се човек суочи са нечим непојмљивим. А страх? Страх од Бога и његовог гнева.

"Пролазе људи и гледају. Нисам никога од комшија видео да се усудио да и једну стопу крочи на тај пут. Боје се људи да газе по костима, грехота је. И једно питање на које немамо одговор – `Боје ли се Бога, ако се људи не боје, ови који ово раде`. Слушам комшије како причају да је ово страшна порука нама Србима да нам ни гробове, ни гробља ни кости неће оставити, а камоли да ће нас поштедети", вели ми пријатељ.

Професорка Митра Рељић, која годинама обилази разорена српска гробља по Косову, која се протеклих деценија нагледала страшних слика, прича да је ових дана ишла да гледа разорено гробље, да су је слике костију које вире из земље изнова потресле до сржи.

Преорано гробље у Северној Митровици по подацима Цркве, на црквеној је земљи.

"Свештеник цркве Светог Димитрија причао ми је да су ту углавном сахрањивани мештани Сувог Дола надомак Митровице. Тако га људи овде и зову – Суводолско гробље. Видим информације на медијима да су ту људи сахрањивани од 1912. до 1945, не знам од кога је тај податак. Mеђутим, оно што ја видим јесте да су то споменици много старији. Тај тип споменика је, барем по ономе што ја обилазим, много старији. Већ од краја 19. века, имате масовно натписе на споменицима, а овде су сви истог типа, али су сви различито декорисани, то су камени украси какве рецимо налазимо у Горњој Брњици", каже професорка Рељић.

Према њеним речима, ових дана преорано и прекопано Суводолско гробље у Северној Митровици, знатно је старије од великог градског српског гробља у јужном делу Косовске Митровице које је такође после 1999. године девастирано, преорано.

"Видели сте како изгледа велико српско гробље у Митровици, новији споменици. То гробље, које је преко Ибра, у јужном делу Митровице, старо је равно 124 године. Чувају се подаци, зна се да је у том гробљу прва сахрањена Марија Хаџић, 1899. године, а последња Радмила Пантовић 14. 7. 1999. године, тачно 100 година касније", прича професорка.

Оно што је урађено на Суводолском гробљу је грехота, то је страшно, непојмљиво...

"Кад сам оно видела, дрхтала сам цео дан, до саме сржи, била ван себе. Гледате кости својих предака... Прекјуче сам и јуче поново ишла, како је све кренуло по друштвеним мрежама они су се сетили, отишли и покупили кости, не види се више да вире из земље", каже професорка.

Тешка је и страшна судбина српских гробаља на Косову и Метохији, нарочито од 1999. и доласка међународних снага. По процени, подацима професорке Рељић, по гробљима, по градовима, селима КиМ од тада до данас порушено је више десетина хиљада српских споменика, затрто на стотине гробаља.

"Зашто то раде, зашто убијају српска гробља? Циљ је јасан да би нам затрли трагове, односно да пониште српски идентитет косовско-метохијског простора", речи су професорке Рељић.