РТ Балкан истражује: Како друштвене мреже утичу на ментално здравље деце?

Породични системски терапеут Биљана Василов је рекла за РТ Балкан да се зависност од интернета и друштвених мрежа може назвати једном врстом нехемијске зависности.

"На ВМА постоји одељење за одвикавање од нехемијске зависности, а то је пре свега употреба видео-игрица. Ту не заостаје употреба ни друштвених мрежа, Фејсбука, Инстаграма и у последње време ТикТока, који има и крајње штетни васпитни утицај", истакла је наша саговорница.

Група од 33 савезне државе САД, укључујући Калифорнију и Њујорк, поднела је тужбу против компаније "Мета" због, како се наводи, наношења штете менталном здрављу младих и свесног дизајнирања функција на Инстаграму и Фејсбуку, које децу чине зависном од друштвених мрежа, преноси "Вашингтон пост".

Последице прекомерне "конзумације" интернета и друштвених мрежа

Василов каже да деца могу да имају значајан пад у концентрацији, пажњи, незанимљиви су им стандардни садржаји, који се спроводе у систему образовања, а такође могу да се јаве и облици раздражљивост, као увод у депресивну епизоду.

"Треба бити јако опрезан када се дијагностификује овако нешто, зато што су често значајни и контекстуални фактори, заправо у великом броју случајева је проблем са прекомерном употребом интернета, екранизације генерално", наглашава и додаје да је то заправо бег из реалности и да увек када су деца у питању постоји неки значајан проблем у породици који се разрешава на тај начин.

"Жеља да се испрати све, страх да се нешто не пропусти и компулзивно
прелиставање страница на мрежама, појачавају анксиозност, то утиче и на настајање зависничког понашања, те узнемиреност и панику ако се изгуби мрежа или потроши батерија. Квалитет сна бива поремећен, а извршавање обавеза запостављено, концентрација је слаба, па као последица тога трпи учење, као и способност успостављања пријатељстава и жива комуникација", каже психотерапеут Бојана Томић.

Прим. др психијатар Анђелка Коларевић рекла је да све друштвене мреже и апликације користе људску потребу за стимулацијом.

"Оно што је проблем је да ове платформе нуде претерану стимулацију мозга и свих наших менталних активности, тако да позивају на неки одговор који је стално узбуђење и то може да буде опасно, јер су деца стално преузбуђена", објашњава она за РТ Балкан.

"То утиче на њихову пажњу јер стално траже нове и нове садржаје, на тај начин се нарушава њихова пажња и они постају хиперактивнији него што би иначе били", додаје.

Како истиче, велики проблем представља садржај који се пласира на платформама, којим деца постају прерано иницирана сексуално и агресивно, и којим се утиче на обликовање њихових суштинских уверења.

"Постају робови искривљених и токсичних уверења, ово се нарочито односи на међусобне односе деце, усађују им се вредносни ставови о томе шта је добро а шта лоше, одређује им укус, естетика...", напомиње она.

Постоји ли решење?

Према речима Василов, надзор родитеља је једино решење да се спречи да деца буду превише изложена садржају на интернету, као што иначе воде рачуна о осталим активностима деце.

Примећује да се о томе више не прича као раније, када се у школама држана предавања о тој теми.

"Сада је то утихнуло", каже наша саговорница.

Напомиње и да деца посећују разноврсне сајтове, гледају различите апликације, у контакту су са многим потенцијално опасним особама, педофилима, сексуалним манијацима...

Томић сматра да у ери дигиталних уређаја је тешко младе држати подаље од друштвених мрежа.

"Не смемо да жмуримо над ефектима које друштвене мреже имају на ментално здравље младих. Важно је најпре едуковати родитеље, како би се спречило коришћење дигиталних уређаја, најпре код мале деце, затим едукација адолесцената о томе какве их све замке могу сачекати на мрежама и како то може утицати на њихов развој", истиче Томић.