Србија и Балкан
Шта се јуче десило у Бриселу: Шест на једног иза затворених врата
На инсистирање званичника Европске уније, у Брисел су допутовале делегације Београда и Приштине, али су на састанцима Вучић и Курти остали без других чланова својих тимова - о чему је било речи на састанцима?
Шест сати су трајали јучерашњи разговори у Бриселу на којима су, на инсистирање званичника Европске уније, председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти били сами, односно без ширих делегација.
Снимак Вучића с једне стране стола, док са друге стране седе немачки канцелар Олаф Шолц, француски председник Емануел Макрон, италијанска премијерка Ђорђа Мелони и представници ЕУ Жозеп Борељ, Шарл Мишел и Мирослав Лајчак био је једини који је јавност видела.
Према договору, папир с предлозима Запада је строго поверљив и мора да остане између оних који су били иза затворених врата, када су се камере искључиле. При претходним сусретима, албански медији, а пре свега "Албанијан пост", објављивали су разне верзије предлога, али овога пута тога нема.
О чему се тачно расправљало јуче и како су протекли састанци? Аналитичари за РТ Балкан кажу да је главна тема била Заједница српских општина.
ЗСО постала услов за даље разговоре
По ономе што смо сазнали од Вучића, тема састанка била је ЗСО као услов за даљи наставак било каквих разговора. Никаквог потписивања даљих споразума није било, као ни разговора о увођењу санкција Србији.
Више нема дилеме да је за наставак било каквог даљег споразума потребно формирање ЗСО и спровођење Бриселског споразума, каже дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан.
"Притисак је на приштинској страни, али они немају услова да ове захтеве прихвате због унутрашњих политичких разлога. Остаје да видимо шта ће бити", наводи Миливојевић.
Оцењује да ће бити посебног дијалога о предлогу који су западни званичници донели у Београд, а због тога што Србија сматра да је ЗСО одавно договорена и потписана, а гарант спровођења у дело је ЕУ.
"Европљани немају други план осим оног који називају Основним споразумом или охридским, али нема разговора о тачкама које подразумевају дефакто признање независности", указује наш саговорник.
Напомиње да Србија третира Охридски споразум као основу за даљи разговор, али га није прихватила, док Курти и Приштина инсистирају на некаквом потпису.
"Огољено је и јасно за нашу јавност да тај споразум није прихваћен, да Србија има резерве, али може да буде основа за преговарање", каже Миливојевић.
Случај Бањске није злоупотребљен
Некадашњи председник Извршног већа Косова Зоран Анђелковић за РТ Балкан каже да је "велика петорка" изашла са озбиљнијим притиском да се крене у реализацију онога што је договорено у Охриду, а то је ЗСО и спровођење претходних договорених споразума.
"Основни циљ Запада је оно што је црвена линија за Вучића и Србију – не можемо да се сложимо са пријемом такозваног Косова у УН или да га дејуре и дефакто признамо. Међутим, они би цео тај пакет", каже Анђелковић.
Он указује да је јасно да Курти не жели ЗСО ни по коју цену.
"Вртимо се у круг. Јуче није било никаквог помака", сматра Анђелковић.
Миливојевић напомиње да нема сагласности на нивоу ЕУ о санкцијама Србији јер би оне биле непродуктивне за дијалог. Указује да је очигледно интерес ЕУ да се стране врате дијалогу и да на тај начин, ова гарнитура у Бриселу заврши свој мандат.
"Случај Бањске није експлоатисан, јер је то друга тема. Суштинска тема је деескалација и дијалог, а то не зависи од Бањске већ од ЗСО, односно раније преузетих обавеза", закључује Миливојевић.
