Бриселски и Охридски споразум: Шта све подразумева дефакто признање тзв. Косова

Формулација дефакто признање тзв. Косова, коју смо као директан захтев који се тражи од Србије прво чули од петоро званичника земаља ЕУ и САД, а потом и од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, изузетно је опасна, каже за РТ Балкан адвокат Бранко Павловић.

Он појашњава да се ради о формулацији која је примењена приликом међусобног фактичког признања Источне и Западне Немачке након чега, како додаје, знамо да су обе државе функционисале као самосталне државе иако се формално међусобно нису признале.

"Другим речима, то је једна изузетно опасна формулација где нам након фактичког признања на којем инсистира ЕУ више нико ништа не би ни тражио у погледу тзв. Косова јер њему више ништа не би ни било потребно од Србије. То фактичко признање је уткано у готово сваку одредбу тзв. Охридског и Бриселског споразума и они су у битним елементима буквално преписано текстови из споразума који су потписале западна и Источна Немачка", указује Павловић.

Он подсећа да у Охридском споразуму, већ у преамбули нема назнака да је Србија држава, а да "Косово" то није, наставља се чланом 1 где се говори о добросуседским односима, чиме би Србија индиректно признала да је тзв. Косово држава јер се такви односи подразумевају између њих, док би чланом 2, по мишљењу нашег саговорника, Србија директно признала независност "Косова", јер се у њему наводи да ће се обе стране "водити циљевима и принципима утврђеним у Повељи Уједињених нација, посебно оних о једнакости суверенитета свих држава, поштовању њихове независности, аутономији и територијалном интегритету, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији".

Исто тако и члан 4, у којем се наводи да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији, као и члан 5 у којем се дефинише да "ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ", представљали би у случају потписивања споразума директно признавање државности "Косова" од стране Србије, напомиње Павловић.

РТ Балкан анализа: Шта велика петорка спрема Србији

"Оно што у тим споразумима недостаје, а чега је у оним немачким из седамдесетих година било, јесте одредба која предвиђа да споразуми подлежу ратификацији. То значи да ко год потпише и шта год потпише сви знају у међународној јавности да то не производи дејство док се не ратификује у парламентима тих држава. Е, то су избацили да би онда касније могли да врше притисак како је нешто договорено", истиче Павловић.

Он додаје да се према изјавама о дефакто признању, а Урсула фон дер Лајен је то поставила као услов за пут ка ЕУ и појаснила да то подразумева примену Охридског споразума, морамо односити са врло резолутним одговорима. Морамо ставити до знања да је то апсолутно неприхватљиво и јасно да изађемо са својим ставовима, указује Павловић.

"Када наши представници кажу да ће се држати Устава Србије, да неће признати независност 'Косова', то значи да они сматрају да неке функције, као држава, Србија мора да врши и на Косову и Метохији. Јер ако мислиш да Србија не треба да врши ниједну функцију као држава на КиМ, онда у чему је разлика између признања и непризнавања?", пита се Павловић.

Крајње је време да се јасно каже наше црвене линије су: војска је само Војска Србије, што је у складу са Резолуцијом 1244, Народна банка Србије је и на КиМ као једина централна банка, међународни односи су само на нивоу Србије и на КиМ, набраја наш саговорник.

"И јединствено тржиште. Дакле, нема прелаза Мердаре, Јариње, Брњак. Јединствено тржиште и читав низ прописа који то регулишу. То су црвене линије и о томе се не може преговарати", каже Павловић.

А кад се каже фактички признање, ту увек треба рећи резолутно: Србија никада неће признати никакво фактичко признање, нарочито не у форми која је употребљена својевремено приликом међусобног признања између Источне и Западне Немачке.