Србија и Балкан
Вук Бранковић: Најоклеветанија личност српске прошлости
Човек који је, према легенди, издао кнеза Лазара, био је "крив" само због тога што је преживео Косовски бој
Херој или злочинац, ко је у српској историји Вук Бранковић? Да ли је био у праву народни гуслар који га је клео стиховима "Бог убио Вука Бранковића, он издаде таста на Косову и одведе дванаест хиљада, побратиме, љутих оклопника" - или се српски народ о њега огрешио?
Српског велможу који је био ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара, а који је, према неким изворима, умро на данашњи дан, многи и дан данас називају "српским Јудом", криве за пораз Србије током Косовског боја, и њено потпадање под турско ропство.
Он је у косовском миту који је у основи српског идентитета - остао симбол дволичности и издаје - по свему судећи потпуно неправедно.
Први који је, како ће се касније испоставити, оклеветао Вука Бранковића, био је историчар Мавро Орбини у свом делу "Краљевина Словена". Он је имиџ једне од најзначајнијих политичких фигура у српској историји покварио чак два и по века након Косовског боја који се одиграо 1389. године.
"Зет кнеза Лазара, Вук Бранковић спасио се готово са свим својим људима, пошто је (како неки кажу) имао тајне преговоре са Муратом да изда (како је учинио) свога таста да би се докопао његове државе. Тако је после његове смрти и остао господарем једног дела Рашке, док је други део добила Лазарева жена Милица и Лазарева два нејака сина Стефан и Вук", писао је Орбини.
Овакву слику о Бранковићу у народу касније је "закуцао" филм снимљен поводом 600. годишњице Косовске битке. Воја Брајовић коме је припало да игра Бранковића, прилично је био убедљив у свом представљању Лазаровог витеза као подмуклог и поквареног.
"Рука оног ко ће да те изда вечерас је с тобом на трпези", упозорио је филмски Бранковић кнезa, покушавајући да му у главу и душу убаци црв сумње у другог зета - Милоша Обилића.
У стварности је, међутим, Бранковић био жртва клеветника. Једина његова кривица била је, по свему судећи, у томе што је преживео битку.
Бројни озбиљни историчари раскринкали су неистине, вековима с колена на колено преношене о човеку који је заправо отпор Турцима пружао до свог последњег даха.
Први који је овај мит разбио био је историчар и архимандрит Иларион Руварац, од кога смо сазнали не само да Бранковић није био издајник, већ и да Лазар није био цар, како га је народно сећање забележило, већ српски кнез.
И историчар Љубомир Ковачевић је утврдио да се народ огрешио о Бранковића.
Српски понос је, веровао је он, био крив за то што је овај витез проглашен Јудом. Народу је било лакше да прихвати да је битка на Косову изгубљена због српске неслоге, него због турске надмоћи.
Неки верују да је Вуку Бранковићу етикета издајника залепљена само због забуне с именима – јер је војвода Влатко Вуковић био је тај који је са својом војском напустио бојно поље, док је Вук Лазаревић 1409. године ушао у савез са Турцима у борби за власт са братом Стефаном.
"У погледу хришћанско-турских односа и порука косовске традиције, Лазарево дело више су издали његови наследници него Вук Бранковић, који је после Косовске битке и до смрти провео више времена одупирући се Турцима него што је био њихов вазал", написао је и историчар Раде Михаљчић.
Историја, за разлику од националног мита који је Бранковића оптужио за издају још у време битке, показује заправо да је он најоклеветанија личност српске прошлости, јер је и после боја био непоколебљив у отпору Турцима.
Бранио је своје земље од Османлија све док 1932. године није поражен и приморан да постане вазал. И тада се Лазарев зет показао као непокоран - одбио је, између осталог да са војском у Ровињу бори на Бајазитовој страни.
Бранковић је зато на крају, према једној верзији приче, у најстрашнијим мукама скончао у турској тамници. Друга верзија приче, каже, међутим, да га је отровала кнегиња Милица не би ли га поштедела мука.
Историја говори и да је он за живота био велики добротвор и ктитор многих манастира. Како то обично бива са онима који су лажно оптужени, гроб му се данас не зна – једни мисле да је сахрањен у светогорском манастиру Светог Павла, док други, ипак верују да је у питању Хиландар.
"Видећемо у пољу Косову, ко је вера, а ко је невера", рекао је током вечере са својим витезима српски кнез Лазар.
Бранковић, докази указују, невера био није.
