Србија и Балкан
Изборна математика: Колико је (не)стабилно бирачко тело прозападних странака (ГРАФИКА)
Деценијама се Србима обећава брз улазак у Европску унију, "само" док испуни милион и један услов, што је утицало на пад подршке странкама које заступају прозападну политику
Демократска странка (ДС) деценијама је била окосница проевропске политике у Србији, али је последњих година због многобројних партијских раскола постала политички безначајна.
Заведени идејом о брзом уласку Србије у Европску унију, бирачи су од избора до избора гласали за измењен ДС или партије настале из ње.
Део чланства је због личних лоших односа оснивао своје партије које су ницале и гасиле се од избора до избора. Све то је утицало на бирачко тело.
Од Ђинђића и Тадића, до Ђиласа и Маринике Тепић
У последњих десет година, односно на пет последњих парламентарних избора, подршка бирача странкама које промовишу прозападну политику значајно опада.
На изборима 2012. окосницу ове опције чинио је ДС под вођством Бориса Тадића.
Тада је ова странка освојила више од 860.000 гласова. Чедомир Јовановић, који се представљао као аутентични наследник Зорана Ђинђића у коалицији са Вуком Драшковићем имао је више од 255.000 гласова, што ће бити непоновљиви успех.
Једну од прозападних струја предводио је Млађан Динкић који је своју Г17 плус преименовао у Уједињене регионе Србије и освојио више од 210.000 гласова.
ДС ће променити лидера, па Драган Ђилас на изборима 2014. бележи велики пад подршке.
Тадић ће на биралишта у коалицији са Ненадом Чанком и заједно освајају више од 204.000 гласова. И Динкић бележи пад од 109.000 гласова, док је ново лице у политици Саша Радуловић однео 74.000 гласова.
Овај дотадашњи министар направиће велико изненађење на изборима 2016. када ће освојити више од 227.000 гласова и иза себе оставити ДС који је тада водио Бојан Пајтић.
Тадић ће на изборе у коалицији са Чанком и Чедомиром Јовановићем, али бележи пад од 189.000 гласова.
Ново лице на овим изборима је бивши члан ДС-а Борко Стефановић са 35.000 гласова.
Пропали бојкот
Упркос састанцима уз европске посреднике о изборним условима на Факултету политичких наука, овај део опозиције уједињен у Савез са Србију доноси одлуку да бојкотује изборе 2020. године.
Напомињемо да је део Савеза за Србију био и Покрет Двери који је због приближавања Драгану Ђиласу остао без дела чланства.
Представници прозападне опозиције су се надали да ће њихов бојкот и то што су избори одржани у ванредном стању, уведеном због пандемије корона вируса, бити довољно велики да оспори легитимитет скупштинског сазива, али се завршило без представника прозападне позиције у парламенту.
Члан ДС-а Горан Јешић касније је признао да је бојкот био највећа глупост на свету.
Прозападне странке на изборима 2022. наступају у коалицији Уједињени за победу Србије, а носилац листе је била Мариника Тепић. Освајају више од 520.000 гласова. Тадић је учествовао и на овим изборима, али бележи тек нешто више од 63.000 гласова.
Нову опцију на изборима представљала је коалиција Морамо чију окосницу чини покрет "Не давимо Београд", а која осваја 178.000 гласова.
Прозападне странке ће на изборима 17. децембра наступити на листи "Србија против насиља", по називу протеста који су присвојили, а носиоци су Мирослав Алексић и Мариника Тепић.
