Ко контролише небо изнад Балкана? Србија надзире Црну Гору, Мађарима "Косово" на тендеру

На небу изнад Балкана прилична је гужва – од истока ка западу, севера ка југу и обрнуто, свакога дана прелећу хиљаде авиона. А да небо нема границе, показује и чињеница да земаљске међе, када је реч о ваздушном простору не значе ништа, пошто се јурисдикције контроле летења не поклапају увек са државним границама.

Србија и Црна Гора одавно су се тако, изделиле колико су могле, али небо цепкале и граничиле нису. И дан данас ваздушни простор две државе, надзире СМАТСА, односно заједничка Контрола летења Србије и Црне Горе. Перо, из чувене серије "Волим и ја неранџе но трпим" највероватније, дакле, ради баш у овој служби.

"Основна делатност СМАТСА је пружање услуга у ваздушној пловидби. Оне обухватају управљање ваздушним саобраћајем (услуга контроле летења припада управљању ваздушним саобраћајем), ваздухопловно техничке услуге, услуге ваздухопловног информисања и ваздухопловно-метеоролошке услуге. СМАТСА пружа услуге контроле летења у ваздушном простору Републике Србије, у ваздушном простору Црне Горе, као и у делу ваздушног простора изнад међународних вода јужног Јадрана", кажу за РТ Балкан из Контроле летења Србије и Црне Горе.

Још једно објашњење хаоса у авио-саобраћају: Нема довољно контролора лета

Србија и Црна Гора још пре изгласавања независности договориле су се да ће контрола над небом остати заједничка, објашњава за РТ Балкан оснивач и главни уредник специјализованог портала за авијацију "Екс Ју авиејшн њуз" Лука Поповић.

"Србија и Црна Гора солидно сарађују, приходују заједно више новца него што би то било одвојено и у обе државе се улаже релативно подједнако. Подгорица је тако контролни торањ добила пре петнаестак година, пре три године је реконструисан торањ у Тивту, а сада је и Београд добио нови", објашњава Поповић додајући да су разлози за овај продужени ортаклук вероватно били недостатак кадрова у Црној Гори, као и недостатак технологије.

Упркос доброј сарадњи понекад се дешавају и помало бизарне ситуације. Тако је на пример, прошле године руском шефу дипломатије Сергеју Црна Гора забранила прелет авионом како би посетио Србију.

Па се бивши премијер Дритан Абазовић, чудом чудио "како смо забранили Сергеју Лаврову да прође". 

Тада је министар спољних послова Ранко Кривокапић упозорио и да ће Европска унија захтевати од Црне Горе да када буде чланица има сопствену контролу летења.

"Ми већ имамо проблем са суседима које смо признали, као што је Косово, због тога што имамо заједничку контролу са другом државом, па не можемо да добијемо летове са Косова. Треба да се позабавимо тиме што пре чиме бисмо и увећали приходе по том основу", рекао је тада Кривокапић.

Да се без Србије ипак не може тако лако, показује и податак да је СМАТСА, која током летње сезоне надзире више од 3.600 летова, а зими око 2.000 и координира са службама контроле летења суседних држава, до 2019. године пазила и на половину ваздушног простора Босне и Херцеговине - и то ортачки са Хрватском.

Сарајево је контролу над својим небом званично преузело 2019. године, а овај посао поверен је агенцији БХАНСА. Како ствари међутим стоје, БиХ се није најбоље у овом послу снашла, па је тако тамошњи делегат у Дому народа Џемал Смајић јуче рекао да је држава поново изгубила контролу над својим ваздушним простором, те да је план да се надзор поново препусти Београду и Загребу.

Није стигао бошњачки министар одбране Зукан Хелез, овакве тврдње поштено ни да демантује и увери да БиХ види "сваки авион и сваку летелицу" која уђе на њихову територију, а пацка је стигла и од Европске комисије.

"БиХ хитно мора да обрати пажњу на недостатак адекватно обученог и квалификованог особља, као и институционално структуирање у Директорату цивилне авијације БиХ, због повећаног ризика од пропуста. Иако је нови менаџмент именован пре више од две године, са овим питањима се још није бавио. Не постоји никакав напредак у хармонизацији законодавства са регулативом ЕУ о правима путника. Како би обрнула овај негативни тренд, званично Сарајево мора да повећа степен независности регулатора цивилне авијације", пише у извештају Европске комисије.

Поповић потврђује да у БиХ постоји доста проблема и да "и даље ту припомажу и Србија и Хрватска иако званично Босна контролише небо".

Уз изузетке Словеније, Албаније, Хрватске и Македоније, држава које саме контролишу своје ваздушне просторе, питање контроле неба Балкана је прилично, дакле, замршено.

"Надлежност контроле летења углавном прати националне границе, али то у нашем региону није увек случај. Разлог су, како недостатак кадрова, тако и политички разлози. Тако на пример Косово контролише простор до одређене висине, док виши простор у коме има највише кретања контролише Мађарска, која је победила на тендеру. Све је то компјутеризовано, и прати се из Будимпеште", објашњава наш саговорник.

Ваздушни простор изнад јужне српске покрајине, наиме, према Војно-техничком споразуму из 1999. године, у надлежности је заповедника КФОР-а, односно НАТО-а, који је контролу летења делегирао "Хунгарконтролу".