Сервер о Статуту ЗСО: Добре вести, није добро што се не захтева да Србија призна "Косово"

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић саопштио је да је Београд прихватио позив специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака за састанак у Бриселу, на којем ће за два дана "почети разговори о тексту Статута ЗСО". 

Бивши амерички дипломата, професор на Универзитету Џонс Хопкинс и албански лобиста Данијел Сервер је на свом блогу оценио да је Статут Заједнице општина са српском већином на Косову, који је предложила ЕУ, "сада јавно доступан", оцењујући да се из његове перспективе не може једноставно просудити "да ли је он добар или лош".

"Одговор је, наравно, компликован и не зависи само од онога што се налази у предложеном тексту, већ и од онога што је из њега изостало", додаје он.

Иако се садржај нацрта и даље држи у тајности, бивши шеф тзв. Косовске информативне агенције (КИА) Бурим Рамадани објавио је нацрт статута Заједнице српских општина (ЗСО) који је, како је навео, припремила Европска унија.

Као прву ставку под категоријом "добро", Сервер наводи то што се КиМ назива "Република Косово".

"То је по мом мишљењу прави назив. Претпостављам да је ово нешто што Србија не би прихватила, али мораћемо да сачекамо и видимо", додаје.

Нацртом се предвиђа да ће Уставни суд Косова ревидирати нацрт, укључујући измене и допуне статута, што је од кључног значаја, оцењује Сервер.

"Чини ми се да су процедуре за оснивање разумне и предвиђају улогу Министарства за администрацију локалне самоуправе Владе 'Косова'. Чланство у Заједници би у општинама са српском већином било на добровољној бази. Наводи се да би несрпске заједнице требало да буду заступљене, мада није дефинисано на који начин", објашњава.

Као последњи "добар" аспекат наводног текста Статута ЗСО Сервер истиче да ће ЕУ обезбедити надзор у периоду од пет година, са могућношћу обнављања за још пет.

Са друге стране су "не тако добре ствари" у нацрту, које сметају бившем америчком дипломати. На пример, у Статуту се наводи да Србима на "Косову" треба омогућити да користе већ постојећа права, без додавања извршне надлежности мимо оних које већ постоје у општинама.

То, сматра Сервер, није добро, будући да би Срби тако добили могућност да имају извршне надлежности у областима у којима општине већ имају надлежности.

"То омогућава Влади Србије да пружи финансијску подршку без потребе да је претходно размотри Влада 'Косова', која би имала само овлашћење за ревизије. Такође предвиђа увоз без царина и пореза за ЗСО, што представља огромну рупу у документу", сматра Сервер.

ЗСО може да доноси прописе, одлуке, декларације, пословнике и упутства. Ова одредба јасно предвиђа извршна овлашћења, забринут је албански лобиста.

"Влада Србије може преко ЗСО да пружа здравствене и образовне услуге. Ово у суштини чини трајним садашњи аранжман који задире у суверенитет 'Косова'", наводи Сервер и упозорава да "Косово" не би имало јасно дефинисану улогу у надзору над наставним планом и програмом који се нуди у образовним институцијама које организује Србија.

Општине са српском већином имале би одрешене руке у областима које су у њиховој надлежности, укључујући културу, економски развој, урбано и рурално планирање и истраживање и развој. 

"Питам се да ли ЗСО може да одлучи да аутомобили возе на левој страни?", пита се Сервер примећујући да су, по његовом мишљењу, у нацрту поједине ставке изостале.

"Сам статут не захтева да Србија призна 'Косово', нити се позива на споразум из 2013. на коме се заснива, а који је имао јасне одредбе које имплицирају суверенитет 'Косова' и признају важност косовског устава на целој територији 'Косова'. Ова питања би требало да буду решена пре било каквог формалног усвајања статута", оцењује албански лобиста.

Како додаје, у статуту има доста одредаба које Србија не би прихватила за Општине са албанском већином у Србији.

"Реципроцитет је једно од првих правила дипломатије. На све на шта Србија не би пристала, не би ни 'Косово' требало да пристане - осим ако то није у интересу Републике 'Косово'", пише Сервер примећујући да "нема ограничења у погледу тачака дневног реда о којима би ЗСО могла да расправља".

Да ли би било дозвољено да се разматра одбацивање косовског правосудног система, "као што је то урађено у Републици Српској", или о проглашењу независности? Да ли би могла да се донесе уредба о забрани излагања албанских културних артефаката у општинама Удружења, пита се Сервер.

Он додаје да не постоји одредба која налаже одржавање јавних седница Удружења и његовог Извршног одбора, па чак ни јавно објављивање њихових одлука.

"ЕУ и САД без сумње намеравају да наметну овај предлог Аљбину Куртију. То би била грешка. Сигуран сам да су многе од ових тачака дискутабилне и да нисам све добро разумео. Можда постоје и друге тачке које треба разјаснити. Биће ми драго да видим широку дискусију о овом нацрту", закључује Сервер.