Србија и Балкан
Обележена десетогодишњица обнове верске службе у Војсци Србије (ФОТО, ВИДЕО)
Свечаност је крунисана доделом признања заслужним појединцима за успешну реализацију активности из домена Верске службе од значаја за Војску Србије и систем одбране Републике Србије
Десетогодишњица обнове Верске службе у Војсци Србије обележена је свечаном академијом у Дому Војске у Београду.
Свечаности су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије; потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић, начелник Генерелштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, епископи шумадијски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, липљански и војни Доситеј и мохачки Дамаскин, викар Епископа бачког; некадашњи Надбискуп београдски Станислав Хочевар и Мухамед Јусуфспахић, председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије.
Свечаност је крунисана доделом признања заслужним појединцима за успешну реализацију активности из домена Верске службе од значаја за Војску Србије и систем одбране Републике Србије.
Од митске сцене дизања Првог српског устанка на празник Сретења Господњег 1804. године у Орашцу, где је вожда Карађорђа и устанике пред крстом часним на верност и слогу заклео буковички прота Атанасије, свештеници су у војсци Србије и касније Југославије били непрекидно присутни све до 1945. године.
Верска служба у српској војсци први пут је законски прописана и уређена одлуком књаза Милоша Обреновића и доношењем Закона усвојеног 31. октобра 1839. године. Тим Законом су биле прописане и дисциплинске мере у случају озбиљних пропуста и прекршаја верског живота војника. После тога донета су још два закона којима су уређивани место и улога војних свештеника: Закон књаза Михаила Обреновића О устројенију војеног штаба стајаће војске од 25. октобра 1862. године, као и Закон о устројству војске књаза и краља Милана Обреновића донет 3. јануара 1883. године.
Тим законима прописане су дужности војних свештеника, а свештеничка служба стављена у одговарајући ранг, попут ђенералштабне, војносудске, санитетске и других. Свештенике који су службовали у војсци постављао је краљ својим указом на предлог министра војног. Правилима службе које је прописао краљ Милан Обреновић детаљно је регулисан и описан начин богослужења недељом и празником. Војничка заклетва и освећење војних застава су били обавезан део свештеничке службе у војсци.
Поред православних, право на слободу вероисповести уживали су и припадници исламске и јеврејске вероисповести, док припадника српске војске римокатоличке вере у то време није ни било. Правилима службе Краљевине Србије у време краља Петра Ослободиоца прописује се полагање заклетве војника исламске и јеврејске вероисповести пред војним имамима и рабинима. Први римокатолички капелани у српској војсци се појављују током Првог светског рата, 1915. године, на молбу краљу Митрополита Србије Димитрија, а за духовне потребе аустроугарских заробљеника, а касније, по том узору, на Солунском фронту су ангажовани капелани за потребе добровољаца римокатоличке вере. Након ослобођења и уједињења 1918. године, у условима вишеетничности и вишеконфесионалности нове јужнословенске краљевине, 30. јануара 1920. године Министарски савет доноси одлуку о увођену војних свештеника свих вероисповести које су биле признате у држави.
Краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ потписао је 26. јануара 1922. године нови Закон о регулисању положаја војних свештеника, који је био важећи све до законског укидања верске службе у војсци, 1945. године.
Верска служба у Војсци Србије обновљена је и организована на основу Закона о Војсци Србије који је ступио на снагу 1. јануара 2008. године.
На основу тог закона, питања из области остваривања слободе вероисповести припадника Војске Србије Влада Републике Србије прописала је Уредбом о вршењу верске службе у Војсци Србије 24. марта 2011. године. Законом је одређено да се међусобни односи Министарства одбране и цркава, односно верских заједница, у вези са вршењем верске службе у Војсци Србије уређују посебним споразумима. Споразум између Министарства одбране и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве потписан је на Видовдан, 28. јуна 2011. године, а споразуми са преосталих шест традиционалних цркава и верских заједница (Римокатоличком црквом у Србији, Словачком евангеличком црквом, Реформатском хришћанском црквом, Евангеличком хришћанском црквом, Јеврејском заједницом у Србији и Исламском заједницом Србије) потписани су 18. октобра 2011. године. Израђен је Правилник о условима за вршење делатности верске службе у Војсци Србије којим се ближе уређују услови за вршење богослужења и верских обреда као и других богослужбених дужности и осталих делатности војних свештеника.
Десету годишњицу Војска Србије је дочекала са 20 војних свештеника (од предвиђених 28), 20 помоћника војних свештеника, 41 богослужбеним простором православних, 3 исламска и 2 римокатоличка.
