Србија и Балкан
Преминуо глумац Жарко Лаушевић
Сврставан је у најпознатије и најпризнатије југословенске и српске драмске уметнике друге половине осамдесетих, чију каријеру је напрасно прекинуло убиство које је починио 1993. и за које је био осуђен на вишегодишњу робију у родној Црној Гори
Прослављени глумац Жарко Лаушевић преминуо је у 63. години, потврдила је његова породица.
У саопштењу за јавност, породица је навела да је глумац преминуо данас после краће и тешке болести.
О датуму и месту сахране јавност ће бити благовремено обавештена.
Саопштење је у име породица потписала Анита Лаушевић.
Лаушевић је сврставан у најпознатије и најпризнатије југословенске и српске драмске уметнике друге половине осамдесетих, чију каријеру је напрасно прекинуло убиство које је починио 1993. и за које је био осуђен на вишегодишњу робију у родној Црној Гори.
После скраћења казне и помиловања, Лаушевић се одселио у САД, одакле се вратио најпре исповедном књигом "Година прође, дан никад", а потом и са још аутобиографских дела, као и улогама на ТВ и филму последњих десетак година.
Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јаунара 1960, а завршио је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1982. године, када је постао и члан Југослoвенског драмског казалишта. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму "Прогон". Популарност у Југославији је стекао улогом криминалца у телевизијској серији "Сиви дом" (1986) Дарка Бајића, као и, између осталог, филмовима "Шмекер" (1986), "Догодило се на данашњи дан" (1987), "Браћа по матери" (1988), "Бој на Косову" (1989), "Кажи зашто ме остави" (1993) и "Боље од бекства" (1993).
За улогу у филму "Официр с ружом" 1987. освојио је "Златну арену" за најбољег глумца на Филмском фестивалу у Пули. Од бројних награда Лаушевић је добио "Зорана Радмиловића" за улогу у "Кањошу Мацедоновићу" (1989) и Стеријину награду за насловну улогу у представи "Свети Сава" (1990).
Жарко Лаушевић је у лето 1993. приликом свађе и сукоба испред једног кафића у Подгорици убио из пиштоља нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а трећег Андрију Кажића тешко ранио. Осуђен је на 13 година затвора за двоструко убиство. Догађај и његове последице који ће му из темеља променити живот Лаушевић је најпре описао у аутобиографској књизи "Година прође, дан никада" (2011), као и у наставку "Друга књига" (2013).
"Маја, моја жена, јесте ту, али је нема. Мајка у крилу, дрхтавим рукама, држи мокар кишобран. Сви ћутимо. Нико никога не гледа. До пре два дана од свега нас је делила само једна привремена реч - затвор. Сада то више није само реч. Ни привремена. То је сада ново време, нови погледи, други живот", написао је Лаушевић у "Другој књизи".
Трећа књига "Све прође, па и доживотна" (2018) је дневник из затвора у Забели, где је провео две и по године, стигавши тамо после 25 месеци у црногорском Спужу.
Пошто му је Савезни суд 1998. казну смањио на четири године, Лаушевић је одлежавши мало преко тога пуштен на слободу и отишао је 1999. године у Сједињене Америчке државе.
"Ти први дани, недеље, ван затворских зидина, спушких, забелских, или оних најсуморнијих, у Централном затвору, могли би да стану у један једини Арсенов стих: 'Као послије болести, опет учим јести, ходати...'“, написао је Лаушевић у својој последње објављеној књизи "Падре, идиоте" (2022).
Одлуком Врховног суда Црне Горе 2001. глумац је поновно осуђен на 13 година затвора, док га је 2011. помиловао тадашњи председник Србије Борис Тадић. О глумчевој судбини документарно-играни филм "Лауш" снимила је Бранка Бешевић Гајић 2014. године.
Лаушевић се последњих година остварио бројне улоге. Играо је у филму "Смрдљива бајка" (2015) и серијама "Сенке над Балканом" (2017), "Време зла" и "Калкански кругови" (2021).
По мотивима књиге "Година прође, дан никад", прошле године је снимљена серија "Пад" редитеља Бојана Вулетића са Миланом Марићем у главној улози.
Последње Лаушевићево појављивање у јавности је било у октобру на премијери филма "Хероји Халијарда" редитеља Радоша Бајића, у београдској МТС дворани, где се поклонио гледаоцима са осталим члановима глумачке екипе.
