Србија и Балкан

Вучић: Плашим се да 2024. доноси још више сукоба, угрожен је наш народ на КиМ и у Српској

За наш народ непролазни су увек и само САНУ, СПЦ и српска држава, оценио је председник Србије
Вучић: Плашим се да 2024. доноси још више сукоба, угрожен је наш народ на КиМ и у Српској© FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

Непролазно и вечно за наш народ и грађане увек су само САНУ, СПЦ и наша српска држава, рекао је на Дану Српске академије наука и уметности председник Србије Александар Вучић.

"Чланове своје Академије Французи сматрају бесмртницима, тако је и овде код нас духовно изнад материјалног, ово је наш храм науке и уметности, ви сте наши врховни свештеници. И зато разумем када Владимир Костић каже да је Андрић и даље члан Академије", рекао је Вучић.

Он се осврнуо на изборе у САНУ следеће године, рекавши да ако само погледате изборе који ће се одржати у свету, они ће представљати прилике за промене.

"Плашим се да ће та година бити много тежа и лошија за цео свет, па и за нас Србе. Плашим се да нам та година доноси много више сукоба и немира него што су донела претходна и ова. Мислим на сваку врсту угрожености нашег народа на КиМ, али и у Републици Српској", рекао је Вучић.

Председник Србије истакао је да нам је потребно јединство и заједнички одговор на изазове. Како је додао говорећи о дијалогу који се води о Косову и Метохији, Србија ће тражити компромисна решења, али и бранити своје националне интересе.

"Не очекујте да ће ситуација бити по нас боља, када говоримо о светским изборима следеће године, биће најтежа у нашој савременој историји, али верујем да ће бити и крај великог дела тешкоћа са којима се суочавамо", истакао је Вучић.

Не смемо да се одрекнемо онога што је наше, додао је српски председник, међународног права, територије и народа, чак да то и учинимо не бисмо добили ништа ни на тактичком ни на стратешком нивоу за нашу земљу.

"Важно да чувамо оно што припада нашој земљи, сачувамо мир и да не угрозимо будућност земље и чекамо повољну прилику да са истином и правдом изађемо пред свет", напоменуо је Вучић.

Само САНУ, СПЦ и Србија су вечне, поручио је на крају обраћања председник Србије.

На свечаности поводом 182 годишњице Академије обратио се и председник Зоран Кнежевић.

Славна историја Српске академије наука и уметности добро је позната и радије бих говорио о садашњој улози академије која се данас понекад и малициозно оспорава, рекао је на обележавању Дана САНУ председник ове високе институције Зоран Кнежевић.

"У САНУ, међу њеним члановима, постоји пуна свест о свим изазовима са којима се наш народ, али и човечанство суочава, а сведоци смо убрзаног растакања постојећег система међународних односа. Чланови се кроз своје активности труде да понуде научно засноване одговоре на низ отворених питања: од загађења, климатских промена, сиромаштва, положаја малих држава у светском поретку, до низа специфичних проблема, положаја КиМ, положаја нашег народа у региону, питања старења, здравља и лечења становништва", навео је Кнежевић.

Он је напоменуо да су у мандату претходне управе учињени значајни позитивни кораци и да је САНУ постала добро организована установа, у жижи интересовања. Њен ауторитет је неупитан у научној средини, а малобројни појединци критикују њен рад, додао је председник САНУ.

"Односе академије с државом треба неговати и одржавати преко отвореног дијалога. САНУ остаје национална академија, дубоко укорењена у наш народ и друштво и спремна је да пружи одговоре на сва важна питања", истакао је Кнежевић.

Он је подсетио да се следеће године бирају нови чланови Академије.

"Наше процедуре и критеријуми су довољно јасни и транспарентни, добро познати и у дужем периоду углавном исти. Све нас је мање, академија постаје све старија, имамо несразмеран број жена у чланству, нека одељења су на критично ниском нивоу. У наредним изборима треба да обратимо пажњу на то не заборављајући да је неприкосновени критеријум научни односно уметнички допринос кандидата", напоменуо је Кнежевић.

На свечаности су уручене Медаље САНУ за 2023. годину, признања која се традиционално додељују на овај дан, из области природних наука Владимиру С. Костићу, а из друштвених области Гојку Суботићу.   

image