Све више оболелих од великог кашља у Србији: Који су симптоми ове болести и како се преноси?

Ове године, до 15. новембра, пријављено је укупно 190 оболелих од великог кашља, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" за Радио Слободна Европа.

"Један од узрока броја пријављених су унапређени лабораторијски капацитети за дијагнозу тог обољења. Уз напомену да је и пре пандемије корона вируса, од 2016. до 2019, њихов број био између 148 и 350 годишње", навео је Батут.

Градски завод за јавно здравље саопштио је да је до новембра у Београду пријављено 47 случајева, те да у претходној години није забележен ниједан.

Ова здравствена установа објавила је да су 2021. у главном граду Србије била два пацијента која су имала ту болест, три у 2020, 14 у 2019. и 29 у 2018. години.

Шта је велики кашаљ?

Пертусис или велики кашаљ (у народу познат и као "магарећи кашаљ") је веома заразна бактеријска инфекција која захвата дисајне путеве (респираторни тракт).

Узрокује га бактерија Bordetella pertussis која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особе, наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије.

Који су симптоми?

Симптоми се развијају најчешће седам до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дан. На почетку болести симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ.

Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два.

Код новорођених беба и одојчади типична клиничка слика се ретко развија, а напади кашља су праћени паузама односно прекидима у дисању, што отежава дијагнозу болести. После ове фазе, уз адекватно лечење, напади кашља су мање учестали и мање тешки, а бебе се осећају боље и опорављају се у периоду до три месеца.

Адолесценти, одрасли или непотпуно вакцинисана деца имају благе или атипичне симптоме, па је и код ових категорија тешко дијагностиковати болест.

Болест може имати озбиљан клинички ток без обзира на узраст, а животно угрожавајућа је код новорођенчади и одојчади. 

Како се болест лечи?

Супортативна терапија (најчешће у јединицама интензивне неге) након пријема у болницу је веома важна код оболелих са тешком формом болести. Терапија антибиотицима је терапија избора код пертусиса.

Да би била ефективна, мора се започети унутар две недеље од почетка болести. Терапијом антибиотицима се уклањају узрочници болести из носа и ждрела и ограничава се ширење инфекције на друге особе, наводи се на сајту.

Постоје ли компликације?

Компликације пертусиса су запаљење плућа, запаљење средњег уха, губитак апетита, дехидратација, конвулзије, мождана оштећења, киле, преломи у области грудног коша, пролапс завршног дела дебелог црева, епизоде престанка дисања.

Смртни исходи узроковани пертусисом су најучесталији код најмлађих и настају као последица запаљења плућа или због недостатка кисеоника неопходног за мождане функције.

Они се региструју сваке године у Европи и најчешћи су међу бебама које су у узрасту када нису могле бити вакцинисане. Мање од једног детета на сваких 1.000 оболелих ће умрети од пертусиса, а у многим случајевима пертусис се не идентификује/не препознаје као узрок смртног исхода, па је могуће да је одговоран за већи број смртних исхода него што се званично пријави.

Скоро сви смртни исходи од пертусиса у Европи регистровани су у узрасту млађем од три месеца.

Колика је учесталост јављања пертусиса у земљама Евопске уније?

Тешко је поредити учесталост јављања пертусиса у различитим земљама због различите методологије која се користи у дијагностици ове болести. Такође, кашаљ као последица пертусиса се често и не препознаје. Број случајева пертусиса који се пријављује Европском центру за превенцију и контролу болести од 2011. године је у порасту.

Како се преноси велики кашаљ и зашто је важно препознати оболеле?

Пертусис се најчешће преноси капљицама из дисајних путева (носа и ждрела) заражених особа, кијањем и кашљањем.

Болест се може пренети и са особа које имају благу клиничку слику пертусиса или оних који су асимптоматски (без симптома). Најчешће, старија браћа и сестре или родитељи могу да пренесу инфекцију малим бебама у кућном контакту.

Велики кашаљ, како се наводи на сајту Института за јавно здравље, може се јавити у било ком узрасту.

У порасту је број одраслих и адолесцената код којих се дијагностикује болест. Према расположивим подацима, након старосне групе испод једне године живота, најчешће се болест региструје код адолесцената између 10. и 20. године.

Сви који нису вакцинисани против великог кашља потребним бројем доза вакцине су у ризику, без обзира на узраст.

За разлику од болести као што су овчје и мале богиње, од великог кашља се може оболети више пута.

Најзначајнији начин превенције великог кашља је комплетна имунизација. Вакцине против великог кашља се обично дају у комбинацији са вакцинама против дифтерије и тетануса.

Примарна имунизација са три дозе вакцине која садржи пертусис компоненту се спроводи у првој години живота, од другог до шестог месеца са дефинисаним размацима. Прва ревакцинација се спроводи једном дозом вакцине током друге године живота, а друга пред полазак у школу.

Уколико мислите да имате описане симптоме пертусиса, односно да сте оболели, потребно је да потражите медицинску помоћ у здравственој установи.

Особа која има велики кашаљ може бити заразна четири до пет недеља од почетка болести.

Лечење антибиотицима као што је еритромицин може скратити период заразности и редуковати ризик од ширења инфекције на друге особе. Особе које имају или можда имају пертусис треба да се удаље од новорођене деце, одојчади и мале деце све док су у фази лечења.