РТ Балкан истражује: Како је Курти одузео право гласа Србима с КиМ

Доследан духу своје досадашње политике према Србима, режим Аљбина Куртија наставља са сужавањем, боље рећи потпуним ускраћивањем њихових права. И док ће свуда на свету где их има моћи да гласају на изборима 17. децембра, Срби на Косову и Метохији неће имати ту могућност, иако су формално и даље житељи Србије.

Кршећи све досадашње споразуме и успостављену праксу, Курти, наиме, поручује да би са Београдом требало да постоји посебан споразум који би омогућио српској заједници на Косову и Метохији да учествује на изборима у Србији, заказаним за 17. децембар.

Још прецизније, био би то "међудржавни споразум", који дакле подразумева да Београд призна самопроглашену независност Косова. У супротном, Приштина одбија да на терену омогући потребне услове за деловање мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову и Метохији, која би према моделу усаглашеном 2012. требало да асистира државним органима Републике Србије у спровођењу изборног поступка на простору покрајине.

Поменути модел је заснован на договору који је у потпуности у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН а на његовим основама су на простору Косова и Метохија спровођени сви српски избори у периоду од 2012. до 2020. године. Односно све до доласка Аљбина Куртија на чело приштинских институција, када се свако гласање Срба поставља као питање суверенитета назовидржаве Косово.

Курти не поштује договоре

Осетили су то Срби већ почетком 2022. године када је Приштина спречила да се и на КиМ одржи референдум о промени Устава Републике Србије јер, како су тумачили Куртијеви правници, "уставни референдум  је манифестација државног и националног суверенитета једне земље". У томе, наравно, има истине јер се суверенитет Републике Србије по Резолуцији 1244 формално и даље односи на јужну српску покрајину.

Да се правило из 2012. године одједном више не поштује, само неколико месеци после референдума показали су и општи избори у Србији, када су Срби са КиМ морали да прелазе у централну Србију како би остварили своја права у изборном процесу.

И сада је српска Републичка изборна комисија донела одлуку о оснивању изборних комисија за Приштину, Пећ, Гору, Косовску Митровицу и Гњилане и, преко Канцеларије за КиМ, обратила се мисији ОЕБС на КиМ, на чијем челу је Београду добро познати Мајкл Девенпорт, некадашњи амбасадор Велике Британије у Србији (од 2010. до 2013), а потом амбасадор и шеф делегације ЕУ у Србији (од 2013. до 2017).

Циничан одговор ОЕБС-а

Из ОЕБС-а је стигао британски циничан одговор да су обавестили приштинску владу и друге релевантне чиниоце о захтеву за организовањем избора, али да им је за то потребна подршка такозваних косовских институција. У саопштењу ОЕБС-а се истиче да су они спремни на прикупљање гласова "искључиво под истим условима као и раније", односно "само ако се обезбеди консензуално окружење, ако имамо сарадњу са свим релевантним властима на Косову и ако неопходну безбедносну подршку гарантује косовска полиција".

Овакав одговор ОЕБС-а је недвосмислена порука Колективног запада да на Куртија неће извршити никакав притисак како би поштовао успостављена правила, већ примењивана на територији КиМ – иако је исти тај део међународне заједнице донедавно јасно тражио да се избори за институције Србије одрже и на северу КиМ и у енклавама.

У међувремену је, међутим, (непотписани) Бриселски споразум предвидео да "стране развију нормалне добросуседске односе једна с другом, на бази једнаких права". Тако што ће Србима с Косова и Метохије бити одузето право гласа у остатку Србије…