Дејан Шошкић у "Релативизацији": Санкције Русији могу да убрзају дедоларизацију

У 53. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала са Дејаном Шошкићем, професором Економског факултета и некадашњим гувернером Народне банке Србије.

Емисија почиње освртом на актуелну ситуацију у Аргентини и новоизабраног председника, који, како истиче ауторка емисије, "проповеда" анархокапитализам. 

"Аргентина је богата ресурсима и по свим параметрима требало би да буде богата. Међутим, код њих је инфлација преко 100 одсто, очигледно су институције доста слабе, нема довољно меритократије на власти, него постоји једна врста рентијерског капитализма где се постојећа економија дели међу утицајним лобијима, а не стварају се предуслови да тај укупни економски живот расте и развија се", оцењује Шошкић.

Милеј предлаже унилатералну доларизацију, то јест прелазак на валуту коју емитују САД, али ни то није први пут да се чују такви предлози, каже гост емисије. Нису све идеје новог председника без логике, неке би и дале резултате, ипак...

"Мислим да је чест случај да људи који немају довољно искуства у раду са државним органима и јавним институцијама, некада можда имају поједностављено схватање о томе како систем треба да функционише и склони су томе да лако одбацују садашње праксе", упозорава Шошкић и поручује да ствари "треба мењати пажљиво, да се не би друге околности у друштвеном систему нарушиле".

Санкције Русији не могу да имају никаквог ефекта

Погрешна политика западних санкција Русији истрајава и врши се притисак према неким неутралним земљама да и оне уводе те санкције које неће и не могу да имају никаквог ефекта, сматра некадашњи гувернер НБС.

Ни некадашње једностране санкције Аустроугарске против Србије нису дале ефекте, присећа се Смајловић.

"Санкције могу да дају ефекте уколико је национална економија рањива у фискалном смислу: ако има велики ниво дуга, ако су високи буџетски дефицити, ако нема довољно економске активности у тој земљи и ако је веома зависна од увозних инпута", истиче Шошкић и додаје да Русија не испуњава те услове.

Штавише, руска привреда је у фискалном смислу врло узорна.

"Када ви погледате степен дуга према БДП-у - то је један од основних података који се гледа када се размишља да ли је нека земља фискално солидна или има проблеме - западне земље су неупоредиво задуженије. Америка има 130 посто свог БДП-а, Јапан преко 250 посто, а Русија има 17 посто дуг према БДП-у", наводи Шошкић. 

Осим што је међу најмање задуженим земљама света, додаје, Русија има трговински суфицит у размени са иностранством и то у релативном смислу према БДП-у.

Они производе огромне количине хране, енергије, имају интерно тржиште, имају способност креирања аутономне високе технологије у многим доменима, каже гост емисије. Чак и да је у потпуности изолована, таква земља има све услове за интерни раст, као што је био случај са САД током 19. века.

"Мислим да долази до ситуације у којој ће руска економија производити доста тога што је иначе увозила и да је већа штета за оне који су изгубили тржиште да продају Русији, него за саму Русију", сматра Шошкић.

Додаје и да треба имати у виду ко није увео санкције Русији, а ту пре свега мисли на Русију која је највећа економија на свету. 

Европски политичари су показали послушност америчкој политичкој елити

Кина и Русија су земље које имају другачије политичке системе, али у глобалној подели рада имају своје значајно место и било каква амбиција Запада да направи неку врсту велике поделе у светској трговини на два блока, више ће штетити самом Западу, сматра некадашњи гувернер НБС.

"Мени се чини да су европски политичари на Западу показали висок ниво не само лојалности него и послушности америчкој политичкој елити и мислим да се озбиљне анализе нису ни радиле него да је импулсивно реаговано у правцу у коме се очекивало да Европа реагује као савезник САД", каже Шошкић о последицама које су антируске санкције имале на европску економију.

Он подсећа да је креатор валуте за међународна плаћања остао амерички ФЕД и да је то једна од ствари коју је својевремено критиковао чувени економиста Џон Мејнард Кејнз - да једна национална валута обавља и функцију међународног главног средства плаћања.

"Кејнз је рекао да никада једна централна банка не треба да обавља те две функције: да креира новац за потребе своје економије, а да креира новац и за потребе међународне економије. Ми смо рефлекс тог његовог исправног размишљања могли да видимо кад се корона десила. Америка је штампала огромне количине новца, неке процене кажу преко 5.300 милијарди долара, онда се јавила инфлација и међународна инфлација зато што је долар међународно средство плаћања. Тако су сви по мало платили цену те огромне монетарне експанзије", објашњава Шошкић.

Енергија је питање број један у светским односима 

Да ли и на који начин лоше економске одлуке утичу на политику, може ли се на тај начин објаснити нпр. успон десничарског АфД-а у Немачкој?

"Један чувени политички аналитичар ми је рекао да су сви ти ауторитарни рефлекси који се дешавају у системима који су номинално демократски - попут Трампа у Америци или Ердогана у Турској - последица тога што нормални демократски системи са пуно механизама који ограничавају власт, доводе до тога да заправо власт бива мање ефикасна и то бирачи виде", наводи гост емисије. 

Упозорава да санкције које је Запад увео Русији по питању СВИФТ-а и замрзавања девизних резерви могу да се врате као врло негативан ефекат на сам Запад у смислу убрзане дедоларизације и преласка на друге механизме плаћања.

"Говори се и о БРИКС-овој новој валути и показују се некакви системи плаћања који су врло софистицирани који ће бити у међународним трансакцијама. Постоји и ова идеја која је највише одмакла у Кини – дигитална валута централне банке, што може да буде још једна алтернатива за међународно плаћање", наводи Шошкић.

Подсећа да су у БРИКС + земље које, с једне стране, контролишу конвенционалне изворе енергије - дакле фосилна горива, а с друге стране, земље које имају доминантно рудна налазишта за производњу соларних панела и батерија.

"То постаје једна врло озбиљна енергетска заједница, а енергија је још питање број један у светским односима и одлучујуће опредељује геостратешка понашања великих сила", закључује Шошкић.