Србија и Балкан
Срби отровани антибиотицима: Ово је пандемија, постајемо отпорни на лекове
Претерана и неадекватна употреба антибиотика један је од највећих здравствених проблема и процењује се да је више од 10 милиона људи угрожено јер неће имати чиме да се лечи
Најновији подаци студије коју су радили стручњаци из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" показали су да се Србија налази међу државама које имају највећу дневну потрошњу антибиотика у овом делу Европе.
На првом месту је Турска, а следе Италија, Француска и балканске државе на челу са Србијом.
Председник Удружења инфектолога Србије Томислав Преведен каже за Танјуг да злоупотреба антибиотика траје деценијама, а да је за време пандемије Ковида-19 у дошло до додатне нерационалне потрошње широм света, што за последицу има све већу резистенцију различитих бактерија на антибиотике.
"Светска здравствена организација је класификовала пандемију антимокробне резистенције у првих 10 критичних претњи по глобално јавно здравље. Процењено је да ће без адекватне превенције, антимикробна резистенција однети 10 милиона живота годишње до 2050. године", рекао је он.
Он даље објашњава да појам нерационалне употребе антибиотика подразумева примену антибиотика у околностима или на начин који није адекватан, односно да се примењују када се ради о вирусној, а не бактеријској инфекцији, код сваке повишене температуре, "превентивно" код тешко оболелих да "не би добили бактеријске инфекције".
"Такође, нерационална употреба је и када се антибиотици користе у неадекватној дози, када терапија траје прекратко, односно обуставља се чим пацијенту буде боље, што најчешће раде сами пацијенти, а не како је прописано или када се неоправдано продужава", рекао је Преведен.
Према његовим речима последице нерационалне употребе антимикробних лекова су далекосежне и погађају све области медицине, а разлози за то су од неинформисаности популације и очекивања пацијената да за сваку повишену температуру добију антибиотик, до тога да је постала пракса да се за вирусне болести дају антибиотици, чак и када постоје антивирусни лекови који су ефикасни.
Милиони људи угрожено, неће имати чиме да се лечи
Претерана и неадекватна употреба антибиотика један је од највећих здравствених проблема и процењује се да је више од 10 милиона људи угрожено јер неће имати чиме да се лечи.
"То је један од тренутно највећих јавних здравствених проблема и пандемија која тиња већ деценијама. Прекомерна употреба антибиотика била је тема и у УН. Ради се о великом проблему који неће моћи да се заустави ако се сви не ухвате у коштац. Не постоји грана медицине која неће бити погођена", каже заменица директора Инфективне клинике, Ивана Милошевић.
Нерационална употреба антибиотика, како каже, потенцира антимикробну резистенцију, а са њом најтеже на крај излазе пацијенти на болничком лечењу.
"Сваки боравак у болници носи ризик од болничке инфекције, а управо оне су узроковане нулти резистентним микроорганизмима који су отпорни на различите, малтене на све класе антибиотика", наводи Милошевићева, преноси РТС.
Према њеним речима, болнице су генератори мултирезистентних бактерија и других микроорганизама који се лако шире.
Најрањивији су свакако пацијенти на интензивној нези зато што су то пацијенти са бројним венским линијама, катетерима, вештачкој вентилацији…
"Пре свега морамо да апелујемо на људе да никако не узимају антибиотике на своју руку. Према неким истраживањима, до 2050. године ће само од мултирезистентних инфекција умрети 100 милиона људи широм света", истакла је Милошевићева.
