Србија и Балкан
"Хрватски и бугарски шпијуни извођачи радова за НАТО": Ко је ухапшени официр из Босилеграда?
Хапшење је уследило после континуираног рада БИА, ВБА, Полицијске управе Врање и Вишег јавног тужилаштва у Врању на овом случају, а безбедносни експерти претпостављају да ће уследити још привођења
Резервни официр Војске Србије и радник Центра за културу у Босилеграду Љ. Г. (61) ухапшен је јуче под сумњом да је бугарској служби одавао поверљиве информације о стању у нашим оружаним снагама.
Према информацијама "Новости", он је заинтересованој страни прослеђивао податке о броју војника у Врању, стању у јединицама, као и шта све они користе од оружја и опреме. Достављао им је и кадровску шему безбедносних органа. Такође, реферисао је и о политичкој ситуацију на југу земље.
Како преносе извори листа, становници Босилеграда су прилично збуњени јер Љ. Г. познају као доброг комшију, оца двеју ћерки, који осим основног посла у Центру културе има и продавницу у овом пограничном месту.
Осумњиченом се ставља на терет да је припадницима стране организације саопштио тајне војне податке, који могу да проузрокују штетне последице за безбедност, одбрану и војне интересе земље. Он је уз кривичну пријаву јуче приведен на саслушање Главном јавном тужиоцу у Вишем јавном тужилаштву у Врању.
Хапшење је уследило после континуираног рада БИА, ВБА, Полицијске управе Врање и Вишег јавног тужилаштва у Врању на овом случају, а безбедносни експерти претпостављају да ће уследити још привођења.
"Захваљујући озбиљном раду наших служби и институција, приликом недавног хапшења хрватског дипломате Хрвоја Шнајдера пала је и цела мрежа његових сарадника, па је логично очекивати да ће исто и сада са бугарском агентуром у Србији. Хапшење бугарског шпијуна, непосредно после протеривања хрватског агента Шнајдера, указује да је Србија на мети велике и интензивне обавештајне операције НАТО служби које су за сакупљање података и утицај на догађаје у нашој земљи ангажовале, као подизвођаче, сателитске службе са Балкана", сматра Љубан Каран, пензионисани пуковник Контраобавештајне службе.
Каран подсећа да је БИА сакупила неспорне доказе да је Хрвоје Шнајдер, донедавно први секретар у Амбасади Хрватске у Београду, контактирао са српским политичарима, привредницима, новинарима, активистима НВО сектора ради шпијунаже и врбовања. Због кршења Бечке конвенције која регулише дипломатско конзуларне односе он је протеран, а 14 особа са којима је контактирао завршило је на саслушању.
Хрватски и бугарски шпијуни интензивирали рад пред изборе
Пуковник Каран подсећа да хрватска тајна служба од почетка деведесетих не престаје са агресивним деловањем према Србији, али да је агентура Бугарске активирана после двадесетак година мировања или деловања ниског интензитета.
"С обзиром на то да су и хрватски и бугарски шпијуни истовремено интензивирали рад пред изборе у Србији, ствари треба схватити озбиљно. Они су само извођачи радова много већег играча, НАТО савеза, а Бугарска традиционално забија Србији нож у леђа када је наша земља под притиском великих сила", навео је Каран.
"Обратите пажњу на формулу коју хорски понављају западни званичници да је Србија подложна 'малигном руском утицају', кога треба да се ослободи. То је у ствари прикривена претња да су они спремни да нас 'ослободе' уколико то не учинимо сами. На њихово незадовољство, БИА и остале службе и институције показују да су спремне и способне да реагују", додао је.
Интензивирање обавештајног деловања према Србији пуковник Љубан Каран објашњава геополитичким потресима.
"После избијања арапско-израелског рата, очигледно је да Украјина не може бити платформа за продор на Исток и освајање Русије. Она ће бити приморана да потпише неко примирје, а Алијанса трaжи платформу на којој ће концентрисати снаге. Балкан би био идеалан, али јој сметају Србија и Република Српска, које су 'експоненти малигног руског утицаја'", каже пензионисани пуковник Контраобавештајне службе.
