Ко о чему, суседи о "српском свету": Зашто је "грешан" патријарх Порфирије?

Ко о чему, суседи о "Великој Србији" и "српском свету", па тако колумниста "Индекса", Борис Вукотић, иначе некадашњи конзул Црне Горе у Загребу, у свом последњем "уратку" надугачко и нашироко прича о томе како Срби "без било каквог сустезања или барем осећаја стида за значајан допринос трагедији регије из 90-их промовирају идеологију крви и тла".

Јасно је већ из првих његових реченица да Вукотићу смета политички мејнстрим данашње Србије, који како рече, чине Вучић, Дачић, Вулин, Мали, Шешељ и Николић "као авети најцрње прошлости". Још му теже падају, жали се, "осведочени ратни хушкачи и квазиинтелектуалци, попут карикатуралног новинара Миломира Марића или карикатуре суи генерис Матије Бећковића", а највећи трн у оку му је, по свему судећи српски патријарх Порфирије.

"Програм Српски свет, који су у својим јавним иступима до сада најчешће спомињали Вучићеви 'мегафони" Вулин, смијењени командант свих могућих и немогућих српских сигурносних служби од војске до тајних агената, те босанскохерцеговачки војсковођа у миру и Путинов интимус Додик, заправо представља ништа друго до лепо упаковану верзију старе хегемонијске идеје о великој српској држави", упућује нас Вукотић, иначе родом из Котора, а школован у Загребу.

Подучава нас "Индексов" колумниста да је у корену те, за њега по свој прилици стравичне "агенде"- "наратив о угрожености Срба на територијима изван Србије, углавном у њеном суседству, на пример у Црној Гори, БиХ и Хрватској".

Вучић: Очигледно немачка пропагандна машинерија стоји иза навода да стварам великосрпски свет

"Дакле, где год би београдска 'политичка батина' могла нешто замутити, направити проблем или изазвати дестабилизацију", упозорава нас овај стручњак за међународне односе.

Нису Срби угрожени, вели нам Вукотић – они само покушавају "нову хомогенизацију у суседству Србије након оне неуспеле почетком 90-их".

То је, каже стручњак државе која је буквално осмислила прекрајање историје, покушавајући да се на све начине дистанцира од Срба – "повјесни ревизионизам" и "негирање националног идентитета других народа регије прије свега Црногораца и Бошњака чије се поријекло жели везати за српски национални корпус".

А све то води, прети нам Вукотић, води и каснијој фази "реализације пројекта Српски свет" у којој би се "лакше оспориле тренутне државне границе и ревидирала целокупна државно-правна архитектура Западног Балкана у корист апсолутне доминације Београда".

Наравно, ту је право место да се у причу о страшним Србима, убаце и још гори Руси. Јер "српски свет" настао је као пандан "руском свету".

"Карактер руске вањске политике био је релативно лако приметан чак и за површне посматраче који су пратили активности Русије у оквиру међународних форума као што су Скупштина УН-а, Савет за људска права УН-а, УНЕСКО, ОЕБС или Савет Европе", наводи он.

"У свим наведеним институцијама руски су представници инсистирали на поистовећивању људских права с вредностима традиционалног православља. Тиме су, заправо, само потврдили идеолошки континуитет с политиком бивше комунистичке државе, јер су главни циљеви напада попут демокрације, слободе појединца или универзалних људских права остали непромењени", указује нам Вукотић, тако откривајући шта му заправо највише смета - православље.

Такве идеје "религијско-политичког карактера" које "ортачки" промовишу српска и руска црква - подривање су либералне демократије, а првенствено идеје универзалних људских права. Обе цркве, подређене су лидерима тих држава, дијагностификује колумниста.

У тексту "креативног" наслова "Вучићев шљам сања Велику Србију- Порфирије ту игра прљаву улогу", Вукотић  за поглавара СПЦ каже да је одувек био Вучићев фаворит, а саставља и списак патријархових "грехова".

"Је ли патријарх Порфирије могао спречити да Војислав Шешељ, осуђени ратни злочинац и ратни хушкач, који је пред међународним казненим трибуналом осуђен за ратни злочин протеривања Хрвата из Војводине, добије високо црквено признање? Вероватно да, мада су притисци с важних адреса били очити. Је ли српски патријарх требало да иде 'на ноге' председнику Вучићу како би га подржао након трагедије у београдској основној школи када су настрадала невина деца? Наравно да није, премда је тамо блаженим речима покушао залечити духовне ране родитеља убијене деце", пише Вукотић.

Најгоре се патријарх о њега огрешио због "редовних консултација с Вучићем и Додиком где се нашироко разглаба о свим виталним питањима за српски народ".

На тим се састанцима, вели Вукотић, расправља о разним питањима, почев од од привреде, финансија, трговине, "па вероватно до набавке војне опреме". Но, други део разговора остаје скривен, иако га, како тврди свевидећи колумниста, наравно уочава, и то из патријарховог деловања.

"Погодили сте. Српски свет. Разарање стабилности регије. Оспоравање идентитета других народа. Алармирање Срба и покушај њихове поновне хомогенизације", спознање је које с нама дели колумниста "Индекса", који патријарху највише замера говоре у Црној Гори и у Бјељини.

"Позивам Србе у Црној Гори да у свакој прилици с поносом и достојанством одлучно искажу свој идентитет као верници Српске православне цркве, говорници српског језика и као дични припадници српског народа. То је право, одговорност, обавеза и дужност сваког од нас", рекао је Порфирије у Црној Гори и узнемирио Вукотића.

Патријарх Порфирије у Подгорици: Српски народ никада није напустио своју веру, она га је водила

А кад је тек поглавар СПЦ у Бијељини поменуо историјску чињеницу да су се кроз време границе држава нашег народа мењале, и још рекао да "нисмо сигурни да се у историји у којој је све релативно неће мењати и убудуће" – ту је потпуно запечатио Вукотићев негативан став.

То је све, каже овај стручњак, "лоше режирана представа коју су већ једном режирали по истом сценарију и доживели фијаско".

"Што пре патријарх српски схвати конструкцијску грешку споменутог сценарија, то боље за њега и Цркву коју представља. Ко зна, можда му и досадашњу, неславну улогу окарактеришу као споредну", закључује Вукотић.

У каквој је, међутим, улози овај хрватско-црногорски колумниста који је добио задатак да пљује по патријарху, засад је нејасно. Сценаристи и режисери драме која се одвија у његовој глави и колумнама, ипак се могу наслутити - православљу је опет, као и у свим западним продукцијама додељена улога негативца. Нискобуџетни Вукотићев "урадак", ипак, упркос свом његовом труду, тешко да ће пореметити њему тако мрски "српски свет", или поколебати поверење народа у духовног вођу. Његовим речима речено - лоше режирана представа и потпуни фијаско.