Србија и Балкан
Први вишестраначки избори у Србији: Висока излазност и убедљива победа Слободана Милошевића
За више од тридесет година вишестраначја није поновљена тако висока излазност нити толики број посланичких мандата које је освојила једна странка, као што је то било на првим изборима 9. децембра 1990. године када је гласало више од 70 одсто бирача, а СПС освојио 194 мандата
Са, за данашње појмове, вртоглавом излазношћу од 71,4 одсто, први вишестраначки парламентарни избори одржани су у Србији на данашњи дан 1990. године.
Изласку на биралишта, претходили су одлука Народне скупштине Србије о расписивању избора и донети закони о избору народних посланика и о изборним јединицама.
Србија и Црна Гора биле су последње две републике тадашње Социјалистичке федеративне републике Југославије које су одржале вишестраначке изборе.
Био је то први и једини пут да су парламентарни избори одржани по већинском систему: Србија је подељена на 250 изборних јединица у којима се бирао по један посланик који би у првом или другом кругу успео да освоји натполовичну већину гласова.
Већ две године касније, овај изборни систем замењен је пропорционалним изборним системом са девет изборних јединица.
На првим вишепартијским изборима гласало је више од пет милиона бирача (5.030.440), што представља највећу излазност у досадашњој историји страначког плурализма у Србији. Изборе су бојкотовале странке косовских Албанаца.
На првим изборима странке су имале и своје слогане са којима су наступале у кампањи. СПС је поручивао те 1990. године "Са нама нема неизвесности" и "Србија се сагињати неће", демократе су се определиле за поруке "Време је" и "Преломите паметно", док је СПО имао слогане "Снага, победа, обнова" и "Сутра почиње одмах".
Грађани су на првим парламентарним вишестраначким изборима у Србији бирали између 44 изборне листе, а највише је освојила Социјалистичка партија Србије (СПС) 46,08 одсто гласова, што је преточено у 194 посланичка мандата, односно убедљивих 77,6 одсто.
Друго место заузео је Српски покрет обнове са готово 16 одсто гласова, односно 19 посланичких мандата (7,6 одсто), а на трећем месту била је Демократска странка са 7,5 одсто освојених гласова или свега седам мандата (2,8 одсто). Преостали мандати припали су мањинским странкама (13) и различитим групама грађана (осам).
Већ у првом кругу изабрано је 96 од 250 посланика, док су остали изабрани 23. децембра и међу њима су биле само четири жене.
Упоредо са парламентарним, одржани су и председнички избори на којима је убедљиво победио лидер СПС-а Слободан Милошевић. Он је освојио највише гласова већ у првом кругу у конкуренцији чак 32 кандидата. Милошевићево име на гласачком листићу заокружило је 3,3 милиона бирача.
Тако је лидер СПС-а освојио готово милион гласова више него његова странка на парламентарним изборима.
Другопласирани на изборима био је Вук Драшковић (СПО) са нешто више од 820.000 гласова, а трећи по броју освојених гласова био је кандидат Савеза реформских снага Југославије у Србији и Удружења за југословенску демократску иницијативу Иван Ђурић. Он је освојио непуних 280.000 гласова.
На овим председничким изборима учествовао је и Војислав Шешељ, тада испред групе грађана, а освојио је око 96.000 гласова. Међу 32 кандидата на тим првим председничким изборима била је само једна жена, Љиљана Ђуић, испред групе грађана, која је освојила 0,07 одсто, односно 3.425 гласова.
Број посланичких мандата у скупштини које су на овим изборима освојили социјалисти, 194, и даље је рекорд који ниједна странка још није успела да потуче. Такође, била је то једина једнопартијска влада, док су све наредне биле коалиционе. Не чуди стога што је свега 23 дана након одржаних избора изабран и премијер.
Био је то социјалиста Драгутин Зеленовић који је именован на ову функцију 15. јануара 1991. године.
