Координатор ПИСА тестирања у Србији за РТ Балкан: 40 одсто 15-годишњака функционално неписмено

Проф. др Александер Бауцал, шеф катедре одељења за психологију Филозофског факултета у Београду и координатор ПИСА тестирања у Србији за РТ Балкан оцењује да су глобални резултати истраживања у 2022. години показали највећи пад од кад оно постоји, а да слаби резултати великог броја ученика из балканских земаља треба да буду звоно за узбуну, како због стања у образовању, тако и због економске будућности.

"Мени је посебно занимљив задатак 'Степениште' јер добро илуструје шта се очекује од ученика ако су достигли минимални ниво функционалне писмености. Као што можете да видите, у задатку се од ученика очекује да прво идентификује информације које су релевантне и да занемаре ирелевантну информацију (ширину степеништа). Потом треба да поделе висину степеништа са бројем степеника", навео је он.

"Иако задатак делује веома једноставно, према последњим резултатима ПИСА 2022 тестирања око 40 одсто ученика узраста 15 година не би могло да га реши. Рекао бих да нам не треба ни један додатни налаз из ове студије да би се забринули због стања у образовању", додао је Бауцал.

• Шта нам са становишта евалуације знања и социо-економског контекста показује ПИСА тест глобално? Чему служи ПИСА тестирање?

ПИСА истраживањем се испитује степен у којој мери различити образовни системи подржавају развој кључних компетенција код ученика првог разреда средње школе. Специфичност ПИСА истраживања је у томе што се испитује капацитет ученика да на основу стечених знања могу да разумеју и решавају проблемске ситуације са којима се често суочавамо у свакодневном животу.

Значи, није довољно да може да репродукује неку дефиницију или чињеницу, већ је потребно да покаже способност да примени знање.

У последње две деценије, бројна истраживања су показала да је успех на овим тестовима повезан са успехом у даљем образовању, са наставком школовања на високошколском нивоу и у погледу професионалне каријере.

Наш избор

Вуковац у јагњећој кожи: РТ Балкан истражује зашто су одликаши кикснули на пријемном за факултете

У том смислу, ПИСА истраживање нам даје релевантне информације о томе у којој мери су нове генерације припремљене да буду успешне у будућности и да допринесу развоју друштва.

Из тог разлога, слаби резултати великог броја ученика из балканских земаља нису звоно за узбуну само за те ученике и њихове родитеље, већ би требало да пробуде друштва у целини јер ћемо тешко моћи да развијамо високо профитну економију са тако слабо образованим генерацијама.

• С обзиром на то да се образовни систем и школски програми у Србији разликује од система заступљених код чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), зашто смо уопште део ПИСА тестирања и како је могуће поредити тако добијене резултате?

Чињеница да се ученици у различитим земљама школују на основу различитих програма не представља ограничење, јер се очекује да ученик разуме проблемску ситуацију и формулише тачно решење.

Примена знања је оно што је важно.

Исто је и са многим међународним тестовима на основу којих се добијају дипломе страних језика. Ученици уче стране језике у разноврсним школама у различитим земљама са разноврсним наставницима који примењују различите методе рада, а сви они на крају полажу исти тест који испитује њихову способност да користе функционално страни језик у остваривању различитих задатака.

Ако програм у некој земљи није усклађен са потребом нових генерација да се припреме за будући живот, што испитујемо ПИСА тестовима, онда треба програме прилагодити тој чињеници, пошто се живот никада неће прилагодити школским програмима.

• Како оцењујете то што је учинак у 2022. у земљама ОЕЦД-а пао за 10 поена у читању и скоро 15 у математици?

Ради се о највећем паду од како постоји ПИСА истраживање. Самим тим мислим да је неопходно да се направе озбиљне анализе како би се идентификовали узроци за тако негативан резултат. Мислим да је пандемија важан узрок за пад резултата. То би било очекивано, да после две и по године нередовног, онлајн школовања, то има негативан ефекат.