Све, од сендвича с паризером, преко лорда Волдемора па до одбијања увођења санкција Русији, нашло је своје место у "топлој људској причи" коју је о председнику Србије Александру Вучићу, за "Политико" написала Уна Хајдари, која се представља као независна новинарка са такозваног Косова.
Читаоце "Политика" Хајдари упознаје са српским лидером коме су како кажу главно оружје - медији. За саговорнике, ауторка је позвала колумнисткињу "Пешчаника" Надежду Миленковић, која је Вучића упоредила са "досадним гостом који на журкама прича само о себи", али и председника НУНС-а Жељка Бодрожића да нам отвори очи саопштивши да "Срби који немају приступ независним каналима као што су Н1 или Нова С" живе у медијском мраку.
"Био је то доручак за тројицу, заливен флашама јогурта, који је наводно коштао само 585 динара. Збијен око стола са два министра, председник Александар Вучић је своју векну хлеба 'сава' премазао мајонезом и напунио бледим кришкама прерађене кобасице, хвалећи се да је ова приступачна гозба доказ како је његова влада снизила цене за Србе који немају новца. Та слика, једног скромног, обазривог националног лидера, пројектована је кроз владине медије у земљи који су и даље Вучићево главно оружје уочи општих избора у недељу", указује ауторка која епизоду с паризером оживљава три месеца касније – занимљиво, баш уочи избора.
Хајдари оцењује да је, упркос уједињеној опозицији и, како она каже, ризику да ће СНС оманути у трци за градоначелника у Београду – "мало изгледа да ће СНС изгубити 17. децембра" и то, баш захваљујући Вучићевој "стручно култивисаној медијској личности".
"Током деценије од доласка Вучића на власт, најтрајније критике на његов рачун односе се на ерозију медијских слобода у земљи кандидату за ЕУ, коју карактеришу претње, па чак и физички напади на новинаре. 'Репортери без граница' ову земљу стављају међу најгоре у Европи по индексу слободе штампе", истиче новинарка са такозваног Косова у тексту за медиј који стоји на бранику евроатлантских вредности.
У свом тексту она критикује Вучићеву свеприсутност у јавној арени, штопује време трајања његових интервјуа (од сат времена), и указује да "триковима" попут изласка из фрижидера, он себе представља као "човека који разуме упорни понос нације чак и кад је живот суморан".
Подсећа да је Вучић дао држављанство Рејфу Фајнсу (лорду Волдемору из филмске саге о Харију Потеру) и да је националне почасти одао Џонију Депу и суоснивачу "Епла" Стиву Вознијаку.
"А ту је и његова људска страна, коју показује помажући у обнови сеоских домова, окрећући палачинке или једући домаће свињске чварке", указује Хајдаријева свима онима који до сад нису имали прилике да погледају председников Тик-Ток налог.
"Одавно је постао као досадан гост на журкама који свима упорно досађује причама о себи. Он је најбољи шахиста, може сваког да победи, сви га воле и ничега се не плаши. Шта год народ треба да зна о опозицији или глобалним дешавањима, он ће то препричати и објаснити. Нема потребе да јавност то учи на било који други начин", објашњава нам и интерпретира колумнисткиња Миленковић.
Заобилазе се, кажу, "незгодна" питања о одлуци Србије да не санкционише Русију, као и "затегнути односи са јужним суседом Косовом" – додаје новинарка трајно настањена у јужној српској покрајини, која изгледа заборавља да су јужни српски суседи Албанија и Македонија.
Вучић, према њеним речима "умирује савест, поручујући Србима да "треба да будемо поносни на своју независну спољну политику", а изазовне разговоре одлаже за касније.
Њена саговорница Миленковић употпуњује овај "опис" додајући да су медији "кључно оруђе у Вучићевом арсеналу који обезбеђује да јавност остане неинформисана и засићена дезинформацијама".
"Воли да га представљају као човека који има решење за све проблеме земље", каже Бодрожић, који затим поентира тврдећи "да Срби који немају приступ независним каналима као што су Н1 или Нова С немају појма шта се заправо дешава у Србији и да живе у медијском мраку".
Председник НУНС-а претвара се затим у психолога васколиког српског народа, који је у његовој визији света ништа више до мазохистичка скупина људи – наводећи да у својој медијској стратегији Вучић користи моћну формулу "спајања осећаја мучеништва са снагом, играјући двоструку улогу браниоца и мотиватора српског народа, истовремено јачајући његову отпорност и негујући осећај жртве".
"Вучић храни потребу српске јавности да се осећа као вечита жртва, да је изабран народ коме се прети", објаснио је Бодрожић, додајући да би реторика која "све који Вучића нападају види као непријатеље народа", "могла да подстакне људе да мрзе ове новинаре иако вероватно не знају ништа о њима".
"Они желе да грађани учествују у претњама и јавном линчу новинара", закључује председник удружења које заступа слободу штампе, све док се она не односи на укидање руских медија.
Само у овој години, тврди се у овом тексту, позивајући се на податке НУНС-а, забележено је 168 напада на новинаре, укључујући осам физичких напада и 118 инцидената директног притиска.
"У 2020. години, најгорој забележеној од доласка Вучића на власт 2017. године, догодио се 31 физички напад на новинаре. Безбројни новинари били су приморани да напусте професију након што су отпуштени или под принудом дали оставке. Притисак медија има двоструку сврху – уливање апатије међу противнике Вучића и његовог СНС-а и окупљање оних који се слажу са његовим наративом", додаје се у тексту "Политика", који Бодрожић закључује мишљу да је Вучићева стратегија "да доведе до тога да просечни људи буду згрожени политиком и апатични" те да "Вучић ван изборног процеса радо држи људе који не гласају за њега".
Шта ли је, међутим, стратегија "Политика" који изборе у Србији дочекује оваквим текстом? Раније описан као балкански Дон Корлеоне, "проевропски конвертит висок 198 центиметара", али и мајстор луткар који повлачи конце својих марионета, има опасне везе са навијачима и "мрачни је близанац" Беливука, Вучић је у најновијој епизоди западних постао господар медија, али и више од тога - господар начина на који Срби размишљају.
Последњи пут, негативни текстови о председнику Вучићу и Србији, западним медијима су се, попут епидемије ширили у августу, непосредно пре него што је прозападна опозиција поднела захтев за одржавање ванредних избора. "Политико" је свој текст објавио само дан уочи почетка изборне тишине. Да ли је то случајност, или овакви извештаји са запада постају "досадни гост" медија, сваки пут када је пред Србима нека значајна одлука? Ако су медији главно оружје председника Вучића, ко ли се то досетио да и сам ту "артиљерију" искористи?