Србија и Балкан
На данашњи дан пре 28 година у Паризу потписан Дејтонски мировни споразум
Дискусија о неопходности, или пак недопустивости редефинисања овог споразума траје до данас
На данашњи дан пре 28 година у Паризу је потписан Мировни споразум о Босни и Херцеговини, познат и као Дејтонско-париски споразум.
Споразум су потписали тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, Хрватске Фрањо Туђман и председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић.
Тај документ, којим је потврђен мировни споразум постигнут претходно 21. новембра у америчкој војној бази Рајт Петерсон у градићу Дејтону, држава Охајо под утицајем међународне заједнице и њиме је окончан рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).
До дејтонског парафа је дошло после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД.
У својству сведока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, председник Владе Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и председник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, у својству представника ЕУ.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума на мирољубив начин.
Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по кључу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 посто Републици Српској, уз Дистрикт Брчко, што је усагласила Контакт група.
Иначе, крајем 1992. године Срби су држали 70 одсто територије Босне и Херцеговине, Хрвати око 17 одсто, а Бошњаци 13 одсто.
Дејтонски споразум је ентитетима дао велика овлашћења и назначио основна овлашћења заједничких државних органа.
Убрзо је отворено питање да ли су решења дефинисана у овом акту којим је окончан рат одржива у мирној будућности. Дискусија о неопходности, или пак недопустивости редефинисања овог споразума траје до данас.
Према Дејтонском споразуму високи представник за БиХ је у име ОУН и ЕУ врховни тумач Анекса 10 Дејтонског мировног споразума.
Именује га Савет безбедности УН на предлог Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК).
Зато Република Српска не признаје актуелног високог представника Кристијана Шмита, јер његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН.
