Иван Мркић у "Релативизацији": Мале државе, као Србија, морају да буду своје и суверене

У 56. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала с дипломатом и бившим министром спољних послова Србије (2012–2014) Иваном Мркићем, о недавно преминулом Хенрију Кисинџеру, рату у Украјини, слабљењу америчког хегемонизма, почасти коју му је указала Влада Јапана након амбасадорског мандата у тој земљи, али и о принципима спољне политике којих наша земља треба да се придржава.

Док је био на положају шефа српске дипломатије, функцији коју је обављао као нестраначка личност, Мркић се 2012. сусрео с Кисинџером у Њујорку, у његовој канцеларији, у центру Менхетна, како је рекао, "преко везе".

"Повод за наш сусрет је било то што је Кисинџер тада говорио истину о нашој ситуацији у Босни и Херцеговини. То ме је збунило, па сам решио да га посетим. Састанак је трајао око пола сата и о њему сигурно постоји белешка у Министарству. Рекао ми је да не може да помогне Србији, да би помогао, али да није у стању зато што су тада демократе биле на власти, а он је био утицајнији међу републиканцима", каже Мркић.

Ипак додаје да није љубитељ лика и дела Хенрија Кисинџера.

"Сматрам да је он кривац за многе смрти, да је због њега или по његовим плановима убијено много људи у Вијетнаму и не само у Азији већ и у Латинској Америци, вероватно и у Африци. Био је прави представник тада највеће силе и човек рационалног дипломатског приступа", истиче дипломата подсећајући да је Марти Ахтисари претио Слободану Милошевићу бројним вијетнамским жртвама пре НАТО бомбардовања.

Коментаришући последњу посету Вашингтону украјинског лидера Владимира Зеленског који није успео да убеди Конгрес да раздвоји помоћ за Кијев од мигрантске кризе у Мексику, Смајловићка и њен саговорник приметили су да је то добра илустрација да мале земље никада нису прече великим силама од њихових унутарполитичких императива.

"Украјина је само једна сличица свега тога. Иначе, Зеленског никако не могу да прогутам ни мисаоно ни било како. Могу да разумем анимозитет према Русији, али он се хвалише тиме што убија и своје и туђе људе, то је несхватљиво", надовезује се Мркић.

Никад не смемо подлећи западним притисцима

Упитан о односу великих сила према малим државама и притиску који Србија трпи, каже је да је данас врло евидентан другачији приступ Русије и Кине наспрам Сједињених Држава и Европске уније у шта има добар увид будући да ради у Националном савету за координацију сарадње с Русијом и Кином.

"Мале државе морају да буду своје и суверене што више могу, као што смо ми, да не прелазе своје тзв. црвене линије, што су за нас санкције Русији и независност тзв. Косова. Чим имају толики интерес и толико нас вабе и притискају, тим пре никад не треба да подлегнемо. Иста је ствар и око Дејтона и Републике Српске. То је политика која може да нас извуче. Не смемо да будемо жртве, и треба да избегнемо све галиматијасе", истиче Мркић.

Некадашњи амбасадор у Јапану један је од ретких странаца који није напустио Токио након нуклеарне катастрофе у Фукушими 2011.

"У време НАТО агресије амбасадор Јапана Овада Токуакира није побегао из Београда, није знао да ли ће преживети а остао је, и то сам поштовао. Овада је био храбар, господин, и то ме је определило. Сетимо се само колико је наших људи тада побегло у Мађарску. Невероватни су ти Јапанци, заволео сам их док сам тамо боравио", каже гост "Релативизације".

За изузетан допринос у успостављању и унапређењу билатералних и пријатељских односа с Јапаном Мркић је 2018. добио Орден излазећег сунца првог степена који су му уручили тадашњи цар Акихито и премијер Шинзо Абе.

"Велика је ствар што су у Србију долазили и Абе и Си Ђинпинг, уопште Азијци, јер се мења привредни фокус света који дефинитивно иде ка азијско-пацифичком региону. Више је него добро што желе да нас посећују и што с нама хоће да сарађују", додаје Мркић.

Утицај САД знатно мањи него по почетку СВО

С тим у вези се може посматрати и гласање у Генералној скупштини Уједињених нација на тему примирја у Гази, када се показало да су САД изолованије но што су биле пре годину дана када се осуђивала руска операција у Украјини.

"Рекао бих да су и речи Џозефа Бајдена о томе да Израел мора да мења нешто у својој политици последица овог гласања у УН", додаје некадашњи шеф српске дипломатије.

Нове тврдње америчког новинара и пулицеровца Симора Херша о томе да главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни и начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов воде тајне договоре уопште не чуде српског дипломату.

"Причало се и да је Герасимов био учитељ Залужном. Не би ме чудило да две силе које ратују комуницирају на дневном нивоу. Исто важи и за САД и Русију, сигуран сам. Немојмо заборавити да је руски амбасадор још у Вашингтону и обрнуто. Једино што ми логика налаже је да Руси неће дозволити да буду страна која се повлачи с територија које су заузели, све даље су спекулације", закључио је саговорник Љиљане Смајловић у новој епизоди "Релативизације".