Логорске дописнице учитеља српских патријарха: Коме је писао прота Стеван Димитијевић

Међу историјским артефактима које је Музеј жртава геноцида јуче даровао Народном музеју, Државном архиву Србије и Архиву Српске православне цркве, нарочито су занимљиви писмо Милоша Николића, унука кнеза Милоша, тадашњем намеснику Миливоју Блазнавцу, којим тражи наследство, као и дописнице проте Стевана Димитријевића из бугарског заточеништва супрузи Јелени.

Према речима Радована Пилиповића, директора Архива СПЦ, који је примио донацију са 14 дописница свештеника и историчара Димитријевића, у питању је драгоцен поклон.

"Прота Стеван Димитријевић био је учитељ чак четири српска патријарха: Варнаве, Гаврила (Дожића), Германа и Павла. Био је први ректор београдског Богословског факултета, рођен само годину дана после првих археолошких истраживања у Србији, што такође има неку симболику", каже Пилиповић.

СПЦ прва верска организација против које се у Хрватској предлаже стечајни поступак

Димитријевић је прво завршио богословију у Београду, а затим и Духовну академију у Кијеву. Био је професор у Скопљу и Призрену, ректор Призренске богословије, па редовни професор историје Српске цркве на Богословском факултету у Београду и први декан тог факултета. Био је и члан Историјског института САНУ.

Што се тиче писма Милоша Николића Блазнавцу, он тражи своје наследство после убиства кнеза Михаила. Писмо је написано на француском језику и уз њега иде ручно писан превод на српски.

Милош је, кажу у Музеју жртава геноцида, био син најстарије ћерке кнеза Милоша, Петрије Перке. Осим што је била прва Српкиња која се удала у венчаници, а не у народној ношњи, била је и прва жена у Србији која се нашла на портрету у то време.

Насликао га је Павле Ђурковић, али, нажалост, није сачуван. Перка је са мужем живела на луксузном имању у Бечу и имала четири сина, од којих је Милош постао барон. Занимљиво је да јој је крштени кум био Карађорђе, као и да јој је савете у одгајању деце давао управо отац, чија је, кажу, била мезимица.

Међу дарованом архивском грађом налази се и више од стотину дописница које су српски заточеници аустро–угарских и бугарских логора током Првог светског рата слали својим најмилијима које сведоче о трагичној судбини наших предака током тог оружаног сукоба.