Милева Марић Ајнштајн, рођена на Светог Николу

Данас је Свети Никола, највећа српска слава. У нашем народу Свети Никола је познат као заштитник морепловаца и путника. Али данашњи дан треба да памтимо и по рођењу Милеве Марић која је стигла на овај свет 19. децембра 1875. у Тителу.

Говорила је мађарски, немачки и француски, а током читавог школовања имала је најбоље оцене из математике и физике. Милева је свирала тамбурицу и клавир, а имала је и сликарски дар.

Уписала је Политехнику 1896. и нашла се међу 20 жена које су студирале природне науке и математику на свим немачким и швајцарским универзитетима. Била је једина жена међу студентима физике у својој генерацији на Политехници. Ово је био огроман успех, када знамо какав је био положај жена крајем 19. века.

Милева Марић: Заборављена научница у сенци "блиставог мита о Ајнштајну"

Када су коначно подељена сведочанства о положеним испитима током студија на Политехници, Албертов просек оцена био је 4,6 – а Милевин 4,7. Али она није положила дипломски, иако је предходно дала све испите. Да ништа друго није урадила, ово је већ био прави подвиг.

Студентску љубав Алберт и Милева су крунисали браком 6. јануара 1903, на православно Бадње вече. Алберт је добио редовну службу у Патентном заводу у Берну где је свакога дана радио осам сати.

Када су се из Берна преселили у Цирих, где је Алберт добио посао на Универзитету, издали су собу младом студенту Светозару Варићаку који је касније својој ћерки причао да је Милева после напорних кућних обавеза, повремено чак и до после поноћи, решавала математичке проблеме у Албертовим белешкама. Приметио је да је њихов породични живот био срећан, мада су њени напори превазилазили њене моћи.

Алберт, до тада неискусан у предавањима, имао је доста посла око њихових припрема, па му је Милева и ту помагала. Да је студент-подстанар који је живео код Ајнштајнових врло добро опажао сведоче Милевини научни рукописи који су део збирке Заоставштина Алберта Ајнштајна на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Ово су драгоцени материјални докази о њеној активној сарадњи са супругом.

Сачуване су њене белешке из аналитичке механике за Албертова предавања на Циришком универзитету у академској 1909/1910, као и одговор Максу Планку на његов рукопис о теорији инфрацрвених зрака који су супружници Ајнштајн добили на увид пре штампања рада. Оба Милевина рукописа, осам страна за Албертово предавање и две стране на каро-папиру за Макса Планка, доступна су истраживачима.

Многе околности су утицале на то да деценијама само мали број људи зна за Милевин допринос науци. Али докази се неумитно гомилају. Она је била једна од првих теоријских физичарки на свету. На почетку прошлог века велики допринос науци дале су две физичарке: Марија Кири и Милева Марић. Обе су биле удате за колеге, а љубав према науци и заједнички тимски рад супружника допринесе напретку физике.

Милева је деценијама остала незапажена или приказана у негативном светлу. Оваква слика о њој остала би опште прихваћена да након Албертове смрти (1955) њихов старији син Ханс није отворио кутију са писмима својих родитеља. Та писма су открила слику њиховог односа какву свет није познавао!

Али када је Ханс покушао да објави ову преписку, Албертови "чувари заоставштине" су издејствовали судску забрану публиковања. Ово је само један од многих примера настојања "чувара Албертове репутације" да заташкају његове личне и професионалне недостатке. Цензура је била стравична. Било је потребно више од три деценије правних спорова да би јавност добила увид у истину о њиховом заједничком животу и научном раду. Тек 1986. уз помоћ Евелин Ајнштајн објављена је ова књига.

Њихов син Ханс, такође је сведочио да су његови родитељи увече редовно радили и стварали заједно за истим столом, и да се он тога добро сећа.

Добро је познато да је Албертов научни рад био такав да је за стваралаштво морао имати сараднике. Зато блиска сарадња са супругом Милевом даје одговор на важно питање: Како је Алберт могао, уз редовну службу у Патентном заводу (у Берну) која није имала баш никакве везе са теоријском физиком, да створи и објави толики број открића?

Портрет свитаца на кенотафу историје

Чак и Нобелова награда коју је добио 1922. (за 1921) односи се на 1905. на рад из периода живота са Милевом.

Када је Алберт запловио у интимну везу са својом блиском рођаком са мајчине стране (прво колено) Елзом, али и рођаком (друго колено) са очеве стране, то је био почетак краја њихове идиле, а Милева се временом помирила са тиме.

Након престанка заједничког живота Алберта и Милеве 1914. она се посветила својим синовима и више се није активно бавила физиком. До краја свог живота давала је приватне часове математике и клавира. Занимљиво је да тада посустаје и Албертова стваралачка снага, нарочито после његовог венчања са Елзом. Он се све више бави популаризацијом физике и ционистичким покретом, уживајући у слави коју је стекао у младалачким данима.

Алберту се више никада није поновио успех из златне 1905, а после развода од Милеве, он није добио другу Нобелову награду као што је добила Марија Кири после смрти Пјера.

Цео износ новца од Нобелове награде Алберт је "дао" Милеви, након њиховог развода, јер се тај услов налазио у Пресуди о разводу из 1919. у којој је Милева била Тужиља против професора Алберта.

У Пресуди о разводу је наведено: "Професор Ајнштајн, у случају развода и у случају да добије Нобелову награду: главница износа од награде постаје власништво госпође Милеве Ајнштајн и депоноваће ту главницу у швајцарску банку".

Тако је Милеви припало нешто више од 170.000 швајцарских франака као посредно признање за њен научни рад, а ту чињеницу је Алберт крио чак и од најбољих пријатеља. Ово јасно говори да је Милева била свесна свог удела који је имала у Албертовим остварењима, па је касније, када се њихова идилична сарадња окончала, то своје право и остварила у Нагодби о разводу.

Остаје нам да се питамо да ли је Свети Никола поред морепловаца и путника узео у заштиту и Милеву, па неким чудом истина о њој коначно излази на видело.