Србија и Балкан
Самоходна топ-хаубица "нора" Б-52: Које државе купују артиљеријска оруђа домаће производње?
Захваљујући аутоматском пуњачу "нора" има могућност истовременог удара са више пројектила на циљ и то три пројектила на 30 км
Током протеклих неколико месеци, више пута су се појављивале информације о продаји око 50 самоходних топ-хаубица домаће производње "нора" Б-52, а најчешће су се као потенцијални купци наводиле две државе - Алжир и Азербејџан.
Потврда да се ради о потоњој земљи стигла је у првој половини децембра, када је председник Србије најавио потписивање уговора о испоруци 48 јединица "норе" Б-52 "пријатељској нацији" и то потврдио дан уочи посете Илхама Алијева, председника Азербејџана.
Реч је о уговору укупне вредности 311 милиона евра, односно 339 милиона долара, што одговара и најави председника Вучића из септембра о потенцијалном уговору са Азербејџаном у одбрамбеној индустрији, вредном око 300 милиона евра. Ипак, према незваничним информацијама и даље постоји велика вероватноћа да ће се и Алжир наоружати српским хаубицама.
Такође, за сада није познато која ће варијанта "норе" Б-52 бити испоручена поменутим купцима, али постоје назнаке да се ради о најсавременијој НГ ("нова генерација"), познатој и као "перун", представљеној током међународног сајма наоружања и војне опреме "Партнер 2023".
Развој и намена
"Нора" (ново оружје артиљерије) Б-52 настала је даљим развојем артиљеријског система треће генерације "норе" Б, прве самоходне хаубице домаће производње коју је конструисао "Војно-технички институт" (ВТИ), постављањем модификоване хаубице "нора" М-84 на подвозје "фаповог" камиона 8х8. Почетком двехиљадитих ВТИ је развио новију верзију (четврта генерација) овог система, са топом-хаубицом у калибру 155 мм, па је први прототип Б-52 комплетиран 2003. године.
Након обављања тестова и евалуације 12 јединица новог средства ушло је у оперативну употребу Војске Србије 2007. године, а данас наше оружане снаге располажу са око 18 комада. Самоходна топ-хаубица "нора" Б-52 намењена је за пружање ватрене подршке копненим снагама снажном, изненадном и брзом ватром по непријатељским циљевима тактичког, оперативног и стратешког значаја, на великим даљинама.
Експлоатација "норе" могућа је у готово свим метеоролошким и географским условима, односно на сунцу, киши, снегу, при високој влажности ваздуха и високој концентрацији песка, дању, ноћу и при смањеној видљивости у опсегу температура од -25 до +55 степени целзијуса.
До сада је развијено неколико различитих варијанти попут МГС-25 "александар", М21, горепоменути "перун" тј. НГ, а најзаступљенија је серијска верзија К-1, боље позната под ознаком за потребе Војске Србије М15 о којој ће бити речи у наставку, са посебним освртом на НГ.
Компоненте, мобилност и посада
Главне компоненте овог артиљеријског средства су топ-хаубица са затвореном оклопљеном куполом, тј. кабином, монтираном на задњем делу подвозја платформе точкаша у конфигурацији 8х8. Као мобилна платформа могу се користити шасије различитих камиона, а углавном се користе "камаз 6560" или МАН ТГС (у случају НГ варијанте). Обе кабине, возачева и задња, опремљене су комплетом АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана) и системом за аутоматско гашење пожара.
Посаду система чини петоро људи: возач, командир, нишанџија и два послужиоца топа; а током вожње, руковања топом и гађања посада је смештена у кабинама и нема потребу да напушта возилo, што није случај са баш свим конкурентским средствима стране производње. Тежина читавог система укључујући муницију и петочлану посаду, не прелази 40 тона.
Прелазак из маршевског у борбени положај и обрнуто траје мање од 90 секунди. Вака самоходна хаубица опремљена је помоћним агрегатом који обезбеђује рад свих компоненти у случају отказивања главног мотора. Такође, уколико дође до престанка рада подсистема за снабдевање електричном енергијом преко уграђених блокова и вентила на оруђу, омогућено је извођење основних функција у циљу напуштања ватреног положаја.
Једну батерију "норе" Б-52 М15 чини шест самоходних хаубица, једно или два логистичка возила за превоз и претовар муниције "камаз-43118" са погоном 6х6 и једно возило намењено за извиђање.
Ватрена моћ "норе"
Главно наоружање "норе" је топ-хаубица у калибру 155 мм, опремљена компензатором трзаја на врху цеви и хоризонталним затварачем, способна за дејство готово свом муницијом, укључујући и НАТО, поменутог калибра. Самоходно средство располаже аутоматским пуњачем са 12 пројектила спремних за паљбу, па је предвиђено да у стандардном режиму гађања буде испаљено 12 пројектила за мање од четири минута или до четири пројектила у минути.
Преостала 24 пројектила са барутним пуњењима смештени су у засебном оквиру за допуну. Максимални ефективни домет хаубице зависи од врсте муниције коју користи па тако: са стандардном муницијом износи 20 км; са ЕРФБ (Extended Range Full Bore) тј. пројектилом продуженог домета је 32,5 км; са ЕРФБ ББ (Base Вleed) тј. муницијом продуженог домета са гасогенератором је 41,5 км; док у случају ВЛАП (Velocity-enhanced Long-range Artillery Projectile) односно ракетизираног пројектила са гасогенератором износи 52 км, а постоје и информације о развоју муниције са дометом од 67 км.
Захваљујући аутоматском пуњачу, "нора" има могућност истовременог удара са више пројектила на циљ (Multiple Round Simultaneous Impact, MRSI) и то три пројектила на 30 км. Дејство је могуће вршити по основном смеру (супротно смеру вожње) – са пољем дејства од -5 до +65 степени по елевацији и од 60 степени (уз приближно једнако закретање цеви у обе стране у односу на уздужну осу возила) по правцу.
Постоји и опција помоћног смера дејства (у смеру вожње) и у том случају поље дејства је од +25 до +65 степени по елевацији, односно 50 степени по правцу. За заштиту самоходног средства користи се секундарно наоружање у виду митраљеза у калибру 12,7мм на турели или даљински управљаној борбеној станици (ДУБС), као и диспенсери димних граната.
Систем управљања ватром
Систем управљања ватром (СУВ) сваке појединачне "норе" интегрисан је у СУВ на нивоу батерије или дивизиона, чиме је омогућена ефикасна и прецизна вишеструка паљба по различитим циљевима.
СУВ појединачног система "нора" Б-52 састоји се од: уређаја за инерционо навођење, оријентацију и усмеравање, уређаја за одређивање позиције оруђа у простору, апарата за везу, тачније комуникацију са другим системима, уређај за међусобну комуникацију посаде на нивоу оруђа и батерије, показивача параметара гађања и осталих информација смештених на пултовима командира и нишанџије, ПЛЦ (Рrogrammable Logic Сontroller) система и комплета нишанских справа.
Шта "нора" Б-52 НГ "перун" доноси са собом?
Будући да постоје спекулације да ће управо најновија варијанта "норе" бити извезена Азербејџану (а можда и Алжиру), неопходно је истаћи који су то кључни новитети присутни код "перуна".
Најпре, прва промена огледа се у платформи на којој је топ-хаубица интегрисан, јер је досадашњег "камаза" заменило подвозје високе проходности и мањих димензија, немачке компаније МАН. Затим приметно је да је задња кабина уклоњена, тачније спојена са возачевом у којој је смештена читава (умањена) четворочлана посада која одатле управља оружјем.
Због тога оружани модул, тј. топ-хаубица се може сматрати неком врстом ДУБС, будући да посада мора напустити кабину једино када треба допунити аутоматски пуњач. Следећа промена везана је управо за ову компоненту, имајући у виду да аутоматски пуњач "норе" НГ има капацитет од 30 пројектила и барутних пуњења, са још шест комада муниције у другом одељку возила.
Поред аутоматског, у случају квара, посада се може пребацити на режим ручног пуњења. Унапређен је и инерцијални систем за навигацију, позиционирање и оријентацију, уз могућност интеграције у сателитске системе попут ГПС и ГЛОНАСС путем резервне везе. Остаје да видимо која ће тачно верзија бити испоручена Азербејџану, као и да ли ће доћи до сличне испоруке Алжиру чије копнене снаге тренутно располажу искључиво са самоходним хаубицама на гусеничарима.
