Србија и Балкан
"Њујорк тајмс" о изборима и протестима у Србији: Неуспех кампање извлачења Србије из руске орбите
Оптужбе које је изнео руски амбасадор у Београду представљају најновији напор Москве да осујети дипломатску кампању путем које би Запад Србију извукао из руске орбите, пише "Њујорк тајмс"
Пецајући у немирним водама Србије након оспораваних избора, Русија је у понедељак оптужила Запад да је организовао антивладине уличне протесте у Београду, који су у недељу увече прерасли у насиље, пише "Њујорк тајмс".
Тврдње руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка о завери Запада престављају најновији напор Москве да осујети досадашњу, углавном безуспешну, дипломатску кампању Сједињених Америчких Држава и Европе да извуку Србију из руске орбите и прекину традиционално јаке везе два словенска и православна хришћанска народа, истиче амерички медиј.
"Претходно мирни улични протести у Београду због, како опозиција каже, намештених општих избора 17. децембра, постали су насилни у недељу након што су демонстранти покушали да упадну у зграду Градске скупштине у Београду, где су дочекани сузавцем", додаје се у тексту.
Аутор подсећа на изјаве Боцан-Харченка да постоје "непобитни докази да је немире подстакао Запад", што, кажу, потврђује тврдње председника Србије Александра Вучића да је српска влада била на удару спољних снага које траже обојену револуцију.
"Њујорк тајмс", међутим, тврди да "нема доказа да су западне владе подстакле уличне протесте против Вучића и онога што његови противници верују да су покрадени избори у Београду".
Подсећају да се у извештају посматрача избора из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) наводи се да је српским бирачима дат широк избор кандидата и да се слобода изражавања и окупљања генерално поштује. Али, наводи се, владајућа странка је имала предност јер су "притисак на бираче, као и одлучно учешће председника и системске предности владајуће странке поткопали изборни процес у целини".
Западне земље, које су опрезне да "не спале мостове" са Вучићем, нису превише оштро критиковале изборе у Србији, наводи "Њујорк тајмс".
Амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил, позвао је прошле недеље Србију да се позабави недостацима изборног система, али и нагласио да се америчка влада радује наставку рада са српском владом. Та сарадња, како је рекао, укључује регионална питања и жељу Србије да постане део породице западних народа.
"Њујорк тајмс" подсећа да је Србија 2009. године поднела захтев за чланство у Европској унији, али и да је пријава била у застоју годинама. "Од почетка руске Специјалне војне операције у фебруару прошле године расте притисак са Запада на Вучића да изабере страну. Он је осудио руску инвазију на Украјину, али је одбио да се придружи европским санкцијама Русији и показао само мали интерес за решавање дугогодишњег спора око статуса Косова, некадашње српске територије која је прогласила независност 2008. године", додаје амерички медиј.
"Њујорк тајмс" даље истиче да се "зла крв између Србије и Запада полако смирила", и да је Запад за заоштравање тензија и распламсавање насиља у претежно српским областима северног Косова у септембру, окривио Косово, а не Вучића".
"Уместо да дају Вучићу више слободе да раскине са тврдолинијским српским националистичким снагама, блиско повезаним са Русијом, како се Вашингтон надао, чини се да су га избори само гурнули ближе Москви. Након сукоба у Београду у недељу увече, премијерка Србије Ана Брнабић, блиски Вучићев савезник, захвалила је руским безбедносним снагама на томе што су поделиле информације које указују на западну руку у протестима опозиције", истиче "Њујорк тајмс".
"То вероватно неће бити популарно овима са Запада, али ја посебно вечерас осећам да је важно стати у одбрану Србије и да се захвалим руским службама безбедности које су имале те информације и које су их поделиле са нама", изјавила је том приликом Брнабић.
