Србија и Балкан

Девет нерадних дана за празновање у 2024. години

У нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра
Девет нерадних дана за празновање у 2024. години© Tanjug/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

Када се саберу сви државни и верски празници које прослављамо следеће године, долази се до закључка да ћемо у 2024. одсуствовати са посла укупно девет дана.

Пошто први јануар пада у понедељак, у новогодишњим празницима ћемо уживати четири дана – од суботе, 30. децембра, до среде, 3. јануара, а верници православне вероисповести славе Божић у недељу, 7. јануара. Оне који воле да спајају празнике сигурно ће обрадовати информација да Дан државности "пада" у четвртак, 15. фебруара, а нерадни дан је и петак, што значи да радници којима је преостао одмор од претходне године могу да искористе трећу недељу фебруара за мини-зимски одмор.

Верници католичке вероисповести ускршње празнике прослављају од петка, 29. марта, а на посао се враћају у уторак, 2. априла, док православни верници Ускрс славе у недељу, 5. маја – нерадни дани почињу од Великог петка, 3. маја, а завршавају се васкршњим понедељком, 6. маја. С обзиром на то да празник рада "пада" у среду, 1. маја, а прославља се и у четвртак, то значи да ћемо у првомајско-ускршњим празницима уживати чак шест дана.

Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура. Последњи државни празник прославља се у понедељак, 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у среду, 25. децембра 2024.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње.

По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности – 15. и 16. фебруара, Празник рада – 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембра.

Законом је такође прописано да "ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана". Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Иако се Дан српског јединства, слободе и националне заставе од 2021. године одлуком Владе Србије обележава 15. септембра, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године.

С обзиром на то да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи Предлог закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. За датум обележавања Дана заставе изабран је 15. септембра 1918. године, дан пробоја Солунског фронта.

Када се саберу сви државни и верски празници које прослављамо следеће године, долази се до закључка да ћемо у 2024. одсуствовати са посла укупно девет дана.

image