Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман изјавио је да Црна Гора без суочавања са недавном прошлошћу, не може постати равноправна чланица Европске уније, ни веродостојна НАТО савезница.
Грлић Радман је за подгоричку "Побједу" коментарисао став црногорског министра одбране Драгана Краповића, да оно што се догодило у логору Морињ, "није последица великосрпске или великоцрногорске агресије, него рата у бившој Југославији".
Краповић је то рекао у уторак у црногорском парламенту одговарајући посланику коалиције За будућност Црне Горе Јовану Вучуровићу на питање да ли ће црногорска војска уклонити спомен-плочу страдалим заробљеницима у бившем логору Морињ коју су прошле године поставили тадашњи министри у црногорској влади Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић уз присуство хрватских званичника.
Кривокапић и Коњевић су смењени министри у претходној влади премијера Дритана Абазовића, а поменуту спомен-плочу поставили су самоиницијативно, без консултација и одобрења надлежних институција. Постављању спомен-плоче присуствовали су управо Грлић Радман и министар хрватских бранитеља и потпредседник актуелне владе Томо Медвед.
"За мене је то било нешто што је последица рата у бившој Југославији, не великосрпска, великоцрногорска агресија, него рат у бившој Југославији. Мислим да је цела ствар несретно спроведена у дело чињеницом да су поред министара из Црне Горе присуствовали и званични с хрватске стране: министар Грлић Радман и по мојим информацијама Томо Медвед", рекао је Краповић.
Грлић Радман каже да односе Црне Горе и Хрватске треба развијати као две суседне и пријатељске земље те да је о томе недавно у Загребу разговарао с црногорским шефом дипломатије Филипом Ивановићем.
"Без суочавања с недавном прошлошћу, Црна Гора не може постати равноправна чланица Европске уније, као ни бити веродостојна НАТО савезница. То значи да од Црне Горе очекујемо спремност да отворено и искрено настави да се суочава са недавном прошлошћу, с ониме што се догађало током великосрпске агресије на дубровачком подручју 90-тих година прошлог века, између осталог и у логору Морињ", навео је Радман.
Грлић Радман каже и да је трајно обележавање страдања хрватских грађана у Морињу важно за даљи наставак изградње културе сећања која ће почивати на истини о ономе што се догодило и, како је истакао, на јасној осуди ратних злочина и поштовању жртава.
Грлић Радман каже да жели да верује и да ће нова влада премијера Милојка Спајића наставити да ради на томе у циљу постизања истинског помирење и јачања добросуседских односа.
"Захвални смо министрима тадашње владе Црне Горе што су 2022. коначно поставили спомен-плочу и тиме се суочили с делом своје прошлости, али сваки будући покушај њеног уклањања сматраћемо повредом сећања на невине жртве хрватских грађана и достојанство Републике Хрватске", закључио је Грлић Радман.
Након што је спомен-плоча у Морињу постављена без претходних консултација са надлежнима, црногорска Управа за инспекцијске послове наложила је Општини Котор да је уклони у року од три дана, уз образложење да нису испуњени законски услови за њено постављање. Спомен-плоча до данас није скинута, а припадници Војске ЦГ је свакодневно чувају да не би била уклоњена или оскрнављена.
Иначе, логор Морињ је била некадашња касарна ЈНА која је претворена у сабирни центар заробљеника, углавном Хрвата с подручја Дубровника током 1991. и 1992.. Виши суд у Подгорици је 2013. године утврдио одговорност четири особе за ратне злочине над затвореницима у Морињу, а 2014. пресуда је потврђена и постала правоснажна.