Србија и Балкан
Трагом иницијативе Андрије Мандића: Дуг пут до двојног држављанства за грађане Црне Горе
Више је практичних разлога да се разговара о теми двојног држављанства, али треба бирати повољан тајминг када она неће бити злоупотребљена и политизована од стране противника, сматра Владимир Добросављевић
Већ сама најава дијалога о двојном држављанству и могућих измена постојећег Закона о црногорском држављанству дочекана је у делу црногорске политичке јавности, посебно међу снагама старог режима, очекивано, као – прст у око.
Иако је председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић помињући могуће покретање ове иницијативе, у жељи да макар мало ублажи оштрицу очекиваног удара са друге стране, рекао да је скоро био у Турској, да је тамо разговарао са црногорским исељеницима, да они "воле Црну Гору" и да је из разговора са њима схватио да би они "желели да добију пасоше Црне Горе", свима у Црној Гори одмах је било јасно да су у читавој причи о двојном држављанству црногорски исељеници у Турској најмањи проблем, да је квака, наравно, на другој страни.
Међу првима, на Мандићеву иницијативу коју је убрзо подржао и Милан Кнежевић, реаговао је посланик ДПС-а Андрија Николић који је у Скупштини, на премијерском сату, питао премијера Милојка Спајића шта мисли о могућности "мијењања Закона о црногорском држављанству".
Сам Николић прокоментарисао је да "захтеви црногорских исељеника нису прави разлози" и подсетио да је "пре референдума 2006. тадашњи српски премијер Војислав Коштуница европском комесару за проширење Олију Рену предао листу 264.000 Црногораца који живе у Србији за које је тражио да гласају на референдуму о независности Црне Горе".
"Јасно је која је логика руководила Коштуницу. Једнако као што су наше сумње оправдане да Андрију Мандића, као дијела парламентарне већине, руководи иста логика", рекао је Николић.
Није дуго требало, реакције су стигле и са друге стране, са западних адреса, кроз једноставан закључак да је "двојно држављанство пут ка политичкој доминацији Срба у Црној Гори".
Кућа свих нас
Политички консултант Владимир Добросављевић у разговору за РТ Балкан каже да вероватно и јесте логично покретање те теме у Црној Гори у овом тренутку, одмах по завршеном попису. Он додаје да, међутим, треба правити разлику између националног приступа тој теми и условно речено политичког ког просто индукује чињеница да неко жели да поентира на процесима који ће након пописа постати веома видљиви а они су да је број Срба у Црној Гори свесно, једном врстом идентитетског инжињеринга био минимализован претходних неколико пописа".
"Са друге стране не треба заборавити да само у Србији живи више од 250.000 држављана Црне Горе који више немају право гласа јер немају пребивалиште у тој држави али су рођени у Црној Гори. Чињеница је и да у овом тренутку, а по незваничним подацима близу 100.000 грађана Црне Горе имају и пасош Србије и пасош Црне Горе. Из разлога олакшавања живота грађанима, њихове међусобне повезаности, чињенице су да су Србија и Црна Гора у много чему блиске државе, које деле заједничке интересе, имају заједничку историју, језички су блиске, идентитетски, културно, безбедносно, економски, то је питање што би требало да се реши", мишљење је Добросављевића.
Он, са друге стране, сматра да би питање двојног држављанства требало решавати у ситуацији "када се идентитетске, етничке тензије у Црној Гори потпуно смире и потпуно спласну".
"Инсистирати сада на томе може изазвати контрареакцију друге стране, што је у овом тренутку у Црној Гори, после 2020, после смене режима Мила Ђукановића, напокон одржаног пописа, непотребно дизање тензија. Дакле, да, та тема треба да дође на дневни ред, више је практичних разлога да се разговара о тој теми, али, треба бирати повољан тајминг када она неће бити злоупотребљена и политизована од стране противника", каже Добросављевић.
У међувремену, Милан Кнежевић, један од лидера бившег ДФ-а, рекао је да ће са председником Србије Александром Вучићем разговарати о двојном држављанству, додајући да његова партија остаје привржена "идеји куће свих нас, да се помире православни Срби и Црногорци, да се помиримо због будућности наше деце".
Практични и прагматични
Владимир Добросављевић верује да ће први и најгласнији противници саме могућности да се разговара о тој теми бити пре свега представници старог режима и њихови сателити.
"Са друге стране, претпостављам да ће против бити чак и неки делови условно речено нове власти који не желе да се та тема отвара и да се решава. Из тог разлога треба бити практичан и прагматичан, та тема свакако једном мора доћи на ред у Црној Гори, због интереса грађана Црне Горе који имају гомиле отворених питања по теми двојног држављанства пре свега са Србијом, али треба бирати добар тајминг", каже Добросављевић.
Коментаришући прве реакције са Запада на Мандићеву иницијативу, наш саговорник подсећа да је политика бившег режима у Црној Гори добрим делом наилазила на подршку западних политичких и интелектуалних елита.
"Проблеми у емоционалном односу западних политичких елита и некадашњих власти у Црној Гори настали су када се у све умешао кокаин, односно трговина кокаином. То је било нешто што западни савезници нису благонаклоно гледали и зато ми од 2017. имамо очигледно потпуно другачију политику према властима Црне Горе. То је период када почињу да падају огромни товари кокаина превожени бродовима под црногорском заставом, од Филаделфије, Ротердама, Хамбурга. Са друге стране не треба имати илузију, већина западних политичких кругова жели наставак идентитетске политике и геополитичке позиције какву је заступао некада ДПС, али без криминализације и без кокаина. Ово што је на неки начин толерисан улазак српских представника у власт не значи да је у току медени месец српских представника и западних савезника, већ да су западни савезници схватили да је, каква год да је ситуација, боље сарађивати са Србима него са нарко картелима", каже Добросављевић.
Каква је процедура
Иначе, само стицање црногорског држављанства је веома рестриктивно. Прописе у стицању држављанства донела је 2008. власт Мила Ђукановића, они су подразумевали 15 година боравка у Црној Гори, али су ови услови 2021. донекле релаксирани одлуком владе Здравка Кривокапића, скраћивањем рока боравка на 10 година. И тада је било жестоких реакција и у Црној Гори и на Западу, оцена да би лакше стицање црногорског држављанства могло да се одрази на структуру бирачког тела.
Саговорник РТ Балкан очекује озбиљније отварање ове теме у Скупштини Црне Горе и могуће донешење новог закона "у неком тренутку", али, у овом - не.
"Црна Гора и нова влада састављена након избора у јуну месецу сада имају неке друге приоритете што се тиче посебно социјалне политике, економије али пре свега борбе против организованог криминала и високе корупције. Дакле, против тог вишедеценијског, симбиотичког односа бивших структура, нарко картела и доносилаца политичких одлука. То смо добро видели у овој сада декриптованој Скај апликацији у којој се види да људи из судства, тужилаштва, нарко картела, безбедносног сектора и врха власти, заправо између себе комуницирају и усаглашавају планове. И сада је борба против тога приоритет новим властима и политичким елитама, а када се стишају тензије по том питању, и када Црна Гора добије функционалне и независне институције онда се може очекивати да друге теме дођу на ред па и питање двојног држављанства", сматра Добросављевић.
Противници чак и отварања ове теме потенцирају ових дана да на око 540.000 бирача у Црној Гори свака промена може имати кључну улогу у освајању власти и подсећају да се у августу 2020. резултат ломио на две-три хиљаде гласова и да је слично било и на изборима 2016. када је неколико хиљада гласова ДПС-у донело још четири године власти.
Двојно држаљанство у Црној Гори по актуелним прописима је незаконито.
