Србија и Балкан
Теслин однос према православљу: Снажни интелект и осетљиво срце
Поуздано знамо да је Тесла на посебан и упечатљив начин био везан за Светог Николу, свог светитеља заштитника, али наилазимо код њега и на дијаметрално супротне ставове о вери јер све је зависило од тога одакле су потицали: из рационалистичке перспективе разума или из дубине меког срца, каже презвитер Оливер Суботић за РТ Балкан
Несумњиво је да оно што се у Николу Теслу дубоко утиснуло од раног детињства биле су хришћанске врлине које је понео из породичног дома, а међу њима посебно милосрђе и правдољубивост, којих се држао доследно до краја живота, каже за РТ Балкан презвитер Оливер Суботић, оснивач Задужбине "Петар Мандић", установе која негује успомену на Теслине свештеничке претке.
"Симо Тесла у својој симпатичној књижици наглашава и то да је Никола из куће понео уверење да истина и поштење увек тријумфују. То уверење ће му у америчком периоду итекако значити у неравноправној борби против далеко моћнијих такмаца, који су му неретко упућивали ударце испод појаса", наглашава Суботић.
Велики проналазач и генијални ум Никола Тесла умро је у 87. години. Имао је живот испуњен патентима и изумима, сопствене ексцентричности и туђе зависти које су га коштале безбрижног живота научника. Његова научна, лична и духовна биографија и данас интригирају и ширу и стручну јавност.
Што се тиче религијских тема у америчком периоду Теслиног живота, ту су ствари значајно сложеније за сагледавање и треба избегавати поједностављене матрице које не одговарају истини, упозорава Оливер Суботић.
"Најсигурније је држати се проверених чињеница, при чему је јако важно одвојити их од интерпретација. То је био основни метод кога сам се држао у својој студији, на коју упућујем читаоце овог интервјуа које занима детаљан увид у проблематику. Нажалост, у овом домену постоји доста фалсификата и ништа мањи број фалсификатора који лансирају разне сензационалистичке и исфантазиране приче, попут оних да је Тесла у САД постао будиста, хиндуиста, па чак и да је прешао у ислам. Постоје и крајности друге врсте, у којима се пренаглашава Теслин хришћански идентитет, у мери да се износи чак и став да је он личност за канонизацију, што је такође потпуно неутемељено", указује наш саговорник на супротне полове заблуда о Тесли.
Како стоје ствари на основу поузданих историјских извора?
"За почетак, сасвим поуздано знамо да је Тесла себе у америчком периоду ословљавао хришћанином како у живој речи, тако у текстовима и преписци – у чисто идентитетском смислу, Теслина припадност хришћанству је неспорна. Додајмо томе и чињеницу да се Тесла о самом хришћанству свагда изражавао у суперлативу. Примера ради, у једном од својих најпознатијих чланака он је хришћанство окарактерисао као религију која је убедљиво изнад осталих светских религија", указује Суботић.
Тесла, додуше, тој теми приступа на себи својствен, специфичан начин, наводећи како је хришћанство "непогрешиво резултат практичног експеримента и научног посматрања који је трајао вековима", истиче наш саговорник.
"Непобитна историјска чињеница је и то да је Тесла, у складу са својим могућностима, с времена на време помагао Српску православну цркву у САД и неке њене пастире, те да је одржавао контакт са српским клиром", каже Суботић.
Он напомиње да што се личне побожности тиче, ту је далеко теже дати недвосмислен одговор јер и код самог Тесле постоје противречне изјаве.
"Тако, рецимо, у једној изјави он наводи како је 'дубоко религиозан у срцу, премда не на уобичајен начин', док у другој наводи како 'није верник у уобичајеном значењу, али да препоручује религију'. Очигледно је да поменуте изјаве морају бити доведене у шири контекст", истиче Суботић.
Са друге стране, напомиње наш саговорник, сведочанства њему блиских људи говоре о томе да је Тесла у америчком периоду неговао лични молитвени живот који је имао везе са породичним наслеђем, али да је тај део живота, као интиму, брижљиво скривао од јавности.
"На ову тему је за сада тешко рећи нешто конкретније, све док се не пређе комплетна архива коју поседује Музеј Николе Тесле, а то је посао за вишегодишње тимско истраживање. Оно што за сада поуздано знамо на основу историјских докумената првог реда (личне преписке) јесте да је Тесла на посебан и упечатљив начин био везан за Светог Николу, свог светитеља заштитника. Природа тог односа, међутим, тек треба да буде откривена од стране будућих истраживача", каже Суботић.
Он напомиње да морамо бити до краја верни истини и навести чињенице које нам се, као хришћанима, можда и не допадају.
"Наиме, чињеница је да је Тесла током свог живота неретко износио разне хетеродоксне ставове, као и чудне, па чак и бизарне идеје, које су неспојиве са хришћанским учењем. Он то, додуше, није чинио са богословским претензијама, но свеједно, то је довољан разлог да Тесла не може бити узет као пример хришћанског исповедања. Слично томе, он се не може истицати ни као узор у практиковању хришћанске вере будући да није живео литургијски у америчком периоду, добрим делом и стога што је био потпуно уроњен у лабораторијски рад. То су историјске чињенице које не можемо прескочити, уколико желимо да будемо до краја верни истини", истиче Оливер Суботић.
Он даје и одговор на питање како разумети ову поларизовану слику Тесле у религијском домену.
"Сматрам да кључ за разумевање ове проблематике лежи у сагледавању целине Теслине личности, коју није карактерисала само генијалност, већ и противречности које су му биле својствене још од младости. Мишљења сам да је генератор свих тих противречности била изражена борба која се водила између његовог снажног интелекта и ништа мање осетљивог срца. Одатле и све те ситуације у којима код Тесле наилазимо на дијаметрално супротне ставове јер све је зависило од тога одакле су потицали: из рационалистичке перспективе разума или из дубине меког срца", напомиње Суботић.
На крају, наш саговорник указује да треба истаћи да на основу неких докумената можемо рећи да се Никола Тесла у последњим годинама свог живота јаче окренуо православљу, и то углавном посредно, кроз српску хришћанску епску поезију, за коју је био веома везан још од детињства.
"Његов заокрет се посебно осећа у сачуваној преписци из поменутог периода, али и из неких посредних сведочанстава. С тим у вези, на крају овог божићног интервјуа ћу себи дозволити да будем мало више субјективан, а мало мање научан у својим закључцима када је Тесла у питању. Наиме, по сопственом свештеничком осећају бих рекао да је симбол Теслиног мисленог повратка духовном крилу православља начин на који је на Божић 1943. године предао душу Богу", каже Суботић.
Тесла је, како додаје, склопио своје руке над књигом српских епских песама, која је остала отворена на песми "Смрт мајке Југовића".
"Речи те песме биле су, по свему судећи, последње што је Тесла прочитао у свом плодном животу испуњеном књигама. И што је најважније, речи те песме су дале финални печат Теслином хришћанском идентитету, непосредно пред сами одлазак у вечност", наглашава презвитер Оливер Суботић.
