Немачки недељник: САД, ЕУ и Берлин подржали опозицију да би Србија одустала од неутралности
Опозициону листу "Србија против насиља" Запад је подржао са циљем не само промене власти, већ и стварне промене режима у земљи. Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином, пише немачки недељник "Унзере цајт" уз констатацију да је "Србија остала отпорна".
"Леп поклон за опозицију у Србији коју подржава Запад - владајућа листа председника Александра Вучића је, након пребројавања свих гласова, јасно победила на парламентарним изборима 17. децембра и потиснула изазиваче на своје место. Према подацима Републичке изборне комисије, Вучићева листа освојила је 46,75 одсто гласова, док је опозициони савез 'Србија против насиља' са 23,66 одсто освојио двоструко мање. Коначни резултати објављени су прошле недеље уочи празника православног Божића", наводи недељник.
"Унзере цајт" указује да је после неуспеха на парламентарних и локалних избора у децембру, прозападни савез "Србија против насиља" покушао да организује масовне протесте.
"Међутим, ново издање 'обојене револуције' није уродило плодом. Позиви на демонстрације углавном су били концентрисани на Београд и били су усмерени против наводне масовне изборне преваре. Протести су достигли врхунац 24. децембра када су демонстранти покушали насилно да уђу у Скупштину града. Пробуђена су сећања на упад у Скупштину 2000. године, који су организовали од ЦИА обучени активисти 'Отпора' после рата НАТО против Југославије, којим је прекршено међународно право, а који је резултирао свргавањем тадашњег председника Слободана Милошевића", подсећа недељник.
У тексту се констатује да влада и грађани Србије нису били импресионирани "насилном побуном", већ су одговорне институције радиле свој посао.
"Пребројавање гласова је толико дуго трајало, јер су избори морали да се понове на око 30 изборних места на којима се није могао утврдити резултат. Пошто је опозиција бојкотовала поновљене изборе, владајућа партија је на тим местима успела да оствари велики успех, и у једном округу је добила 85 одсто гласова. Међутим, у односу на земљу то није значајно утицало на резултат. Поређења ради - у Берлину у фебруару ће, због нерегуларности на парламентарним изборима 2021, морати да се одржи гласање у 455 од 2.256 изборних округа, након одлуке Савезног уставног суда – без значајније промене састава Бундестага", примећује лист.
"Унзере цајт" наводи и да је међународна посматрачка мисија говорила о "нерегуларностима" на изборима 17. децембра, укључујући куповину гласова и пуњење гласачких кутија лажним листићима, те да је Министарство спољних послова Немачке предвођено Зеленом странком у Берлину саопштило, позивајући се на тај извештај, да је то "неприхватљиво за земљу са статусом кандидата за чланство у ЕУ".
САД су позвале Владу Србије да се позабави "забринутошћу" изборних посматрача, а ЕУ саопштила да су за изборни процес у Србији неопходна "значајна побољшања и даље реформе".
Вучић је, додаје се у тексту, одбацио страно мешање и најавио да српске власти припремају "важно писмо о утицају и мешању једне важне земље у изборни процес у Србији".
"После насилних напада на владине зграде у Београду током демонстрација на које је позвала листа 'Србија против насиља', Русија је већ критиковала мешање Запада у Србији, па је Марија Захарова 25. децембра за `РИА Новости` навела да су "очигледни покушаји колективног Запада да дестабилизује ситуацију у земљи", наводи се у тексту.
Она је упоредила протесте и насилне нереде у Србији са онима на Мајдану у Кијеву, који су довели до свргавања некадашњег украјинског председника Виктора Јануковича почетком 2014. године. Вашингтон је тада рекао да је уложио пет милијарди америчких долара.
"Коалицију 'Србију против насиља' Запад је подржао са циљем, не само промене власти, већ и стварне промене режима: Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином", закључује недељник.