Црна Гора и Хрватска на ратној нози: Зашто је хрватски министар отказао посету Тивту?
Састанак хрватског и црногорског министра одбране Ивана Анушића и Драгана Краповића у Тивту ненадано је отказан. Сусрет је требало да се догоди у оквиру Дана хрватског народа у Црној Гори.
Иако је у јавност најпре изашао Анушић који је потврдио да до сусрета неће доћи и то због Краповићевих ставова о спомен-плочи у Морињу и броду "Јадран", данас из Подгорице стижу друге информације.
Наиме, "Вијести" из војних и дипломатских извора сазнају да је Краповић одбио захтев да хрватски званичници на челу са Анушићем посете брод "Јадран", што је био један од повода отказивања сусрета.
Састанак је договорен у понедељак, а отказан у петак ујутро, након интервјуа Краповића за подгоричку телевизију у којем је рекао да Хрватска нема право да тражи брод "Јадран", те да он у складу са потписаним споразумима након распада Југославије припада Подгорици.
Говорећи о спомен-плочи у некадашњем логору Морињ, Краповић је казао да је постављена на погрешан начин, а поставили су је министри Рашко Коњевић и Ранко Кривопакић, некада блиски Милу Ђукановића, а на натпису стоји: "Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор..."
Краповић је казао да натпис не одговара чињеницама и да треба да буде замењен.
Све ово био је разлог да хрватски министар откаже посету Црној Гори и додао да се о спорним питањима мора преговарати.
"Ставови министра Краповића, које је протеклих дана изнео у медијима, не остављају простор за разговор и потпуно одударају од ставова Републике Хрватске и историјских чињеница", навео је Анушић.
Упркос отказивању посете, Краповић остаје при свом ставу, те да је брод "Јадран" потпуно легално и легитимно власништво Црне Горе и напомиње да је спреман на разговор, али не и на преговоре.
"Прихватање преговора значи прихватање могућности да 'Јадран' не буде црногорски, а ја то отворено кажем нећу прихватити. То је ствар принципа и националног поноса. Желим и нагласити да сам свестан сложености односа унутар нашег региона, као и осетљивости питања која се тичу националног поноса и наслеђа. 'Јадран' је више од брода - он је живи подсетник на нашу историју и традицију, симбол наше повезаности с морем и наше независности", казао је Краповић.
Хрватска пак тврди да је брод, који је довезен у Тиват на ремонт 1990. њено власништво и да не би остао у Црној Гори да није дошло до војног сукоба.
Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман казао је да га сматрају отуђеном имовином и да траже да се врати у луку у Сплиту.
"Ако то не можемо решити билатерално и договором, можемо размотрити могућност укључивања међународног суда", рекао је Грлић Радман током посете Црној Гори за викенд.
Црна Гора се позива на Споразум о питањима сукцесије СФРЈ којег је потписала тадашња СР Југославија (заједно са Словенијом, Хрватском, Македонијом и БиХ), 29. јуна 2001. у Бечу, а међународно-правни континуитет СРЈ је након референдума и изгласавања независности Црне Горе у мају 2006. наследила Србија.
Црна Гора и Србија су међусобно већ решиле питање "Јадрана" споразумом који су 2006. потписали тадашњи председници Борис Тадић и Филип Вујановић, према којем је брод остао Црној Гори.
Претња из Хрватске
Неколико припадника Девете бојне Хрватских одбрамбених снага (ХОС) присуствовало је прошле седмице изложби о броду "Јадран" у Сплиту, а снимљена је и видео-порука за Црну Гору.
"Вратите нам наш брод 'Јадран' који сте узели из Сплита, јер ћемо доћи по њега у Црну Гору", поручио је један од припадника ХОС-а, при чему су га остали подржали.