Психолошке последице мајских трагедија: До децембра помоћ стручњака добило 1.397 особа

Психолошку помоћ након два масовна убиства у мају прошле године, закључно са децембром, добило је 1.397 особа, наводи се у извештају Радне групе Владе Србије за ментално здравље и сигурност младих и Пројектног тима Института за ментално здравље.

Радна група и Пројектни тим основани су након трагедија у Основној школи "Владислав Рибникар", Дубони и Малом Орашју, и током осам месеци психолошка помоћ и подршка пружена је свим школама у које су ишле жртве мајских трагедија и запосленима у школи на Врачару, наводи се у извештају у који је "Политика" имала увид.

Психолог у Институту за ментално здравље и члан Радне групе Хана Кораћ рекла је за "Политику" да догађаји из маја претходне године представљају трауматска искуства без преседана.

"У психолошком смислу, убиства која су се десила за већину особа тежа су од поплава и потреса, јер је у питању катастрофа коју је направио човек, а не природа. Тежа су од бомбардовања и ратова на туђој територији, јер је то урадио неко ко је био део наше заједнице и део одељења", казала је она.

Кораћева је додала да је то што су убијена деца и млади, за многе људе у психолошком смислу теже од ранијих масовних убистава, попут онога у Великој Иванчи.

"Последице ових убистава су дуготрајне и захватају ширу друштвену заједницу. Искуства из других земаља говоре да су за прораду и интеграцију оваквих догађаја понекад потребне и године", навела је Хана Кораћ.

Она је додала да природа трагичног и трауматског догађаја у јавности изазива очекивања да се ситуација мора "одмах решити", да је струка заказала у могућности да се трагедија предвиди и спречи и да струка мора да има прецизне одговоре око тога како треба поступати.

"Кроз консултације са колегама из Америке и Норвешке разумели смо да ово искуство није одраз некомпетентности и нестручности, већ да је неминовно и да је овакве трагичне догађаје најчешће немогуће предвидети, као и да упркос искуствима из других земаља свака средина има своје специфичности", објаснила је Кораћева.

Она је упозорила да је врло опасно изношење у јавност свих података који се односе на догађај, јер "само мали број особа може да разуме и издржи све информације, преиспита њихову тачност, буде неутралан и неполаризован".

Стављање прича и фотографија убица на насловне стране новина, додала је, може да изазове ретрауматизацију код појединих људи, али и да доведе до "заразе", а то је оно чега се струка највише боји – ситуације које са собом носе ризик да се догађај понови јесу обележавање годишњица.

Нарочито је важно, нагласила је, да разумемо идеју људи који су изгубили своје најближе да ће бити заборављени, јер постоји страх да ће се десити заборав када се туговање заврши, што је велика заблуда.

"Јер туговање се претвара у сећање које може да се материјализује на нивоу друштва – кроз различите друштвено одговорне активности сећања на жртве", рекла је Хана Кораћ.