Србија и Балкан
Олуја међу метеоролозима
После пријаве, надлежни органи ће дати одговор да ли су Иван Ристић, Ђорђе Ђурић и Марко Чубрило смели да се баве временском прогнозом иако нису дипломирани метеоролози
Извесни Душан Ј. дипломирани метеоролог и припадник Министарства одбране поднео је пријаву надлежним органима против тројице метеоролога-аматера: Ивана Ристића, Ђорђа Ђурића и Марка Чубрила због ширења панике и лажног представљања. Учинио је то, како су писали медији јер се "у последње време све чешће на телевизији и у новинама појављују лица која се представљају као метеоролози", све то с циљем да "привуку пажњу новинарима и на тај начин остваре што већу зараду".
Олуја на српском метеоролошком небу наставила се у студију телевизије Информер када је пензионисани метеоролог РХМЗ-а Недељко Тодоровић напустио студио након што је као други гост најављен Иван Ристић. Који сат касније, Ристић је на Фејсбуку саопштио да му је "доста понижавања од стране дипломираних метеоролога" и да "неће више радити прогнозу за Србију".
Иван Ристић и Ђорђе Ђурић нису желели да се оглашавају док се судски поступак не заврши, а адвокат Марка Чубрила Петар Цветковић потврдио је за "Политику" да је његов клијент у својству грађанина дао службену белешку у новосадској полицији.
"Објаснио је да се никада није лажно представљао, већ је увек наглашавао да је метеоролог-аматер који се овим послом бави из љубави. Изјавио је и да је нетачно да је издавао упозорења на временске непогоде, ширио панику, лажне информације", рекао је Цветковић.
Што се тиче професионалних биографија тројице метеоролога-аматера, Иван Ристић је дипломирао на Електротехничком факултету и три пута победио на Европском такмичењу из метеорологије. Марко Чубрило је дипломирао на Природно-математичком факултету, а географију предаје у новосадској гимназији "Јован Јовановић Змај", а Ђорђе Ђурић је завршио средњу Геолошку и хидрометеоролошку школу "Милутин Миланковић" и започео студије на Физичком факултету.
Професор на Физичком факултету у Београду и неко ко је метеорологију дипломирао, магистрирао и докторирао Владимир Ђурђевић објашњава да је једино место где неко може да постане метеоролог Физички факултет у Београду.
"Постоји и средња метеоролошка школа, али након ње се постаје метеоролог-техничар и они који је заврше раде најчешће као осматрачи временских прилика или као помоћници на обради података. Такође, општу временску прогнозу могу да дају и приватне фирме, али упозорења на непогоде искључиво Републички хидрометеоролошки завод", каже Ђурђевић.
Он објашњава да временска прогноза није рад једног човека, већ да је то глобални напор, напор колега из целог света.
"Сви ти подаци сливају се тек на неколико места у свету, а предност и увид у највећи број података имају националне службе. Иначе прогнозе које се израђују у овим центрима, могу се евентуално за нијансу поправити уз помоћ специјализованих метео-софтвера", каже Ђурђевић.
Он додаје да су људи склони да се везују за неког метеоролога па кажу да су његове прогнозе боље или да неко други нема појма, али "уствари сви гледамо у исте податке".
Он је истакао и да се најбољи прогностичари у земљи налазе под кровом РХМЗ-а.
