Србија и Балкан
Тачка на попис у Црној Гори: Какви се резултати очекују и зашто је то важно
Пребројати становнике најмање земље на Балкану постало је, због политике, немогућа мисија. Та мисија ће напокон бити обављена, а све што је потребно је сачекати објављивање резултата за још мање од 24 сата
Црногорска управа за статистику Монстат објавиће у четвртак прелиминарне резултате пописа чиме ће напокон бити стављена тачка на пребројавање у тој земљи.
Уз више политичких перипетија и одлагања, попис је одржан од 3. до 28. децембра.
Једини досадашњи подаци о резултатима који су дошли од званичника показали су да је Црна Гора изгубила много становника, а приметно је да су се људи са севера махом преселили на приморје.
Директор Управе за статистику Мирослав Пејовић саопштио је да је пописано 627.340 особа, 201.935 домаћинстава и 365.139 станова.
И док подаци показују да више од четвртине Црне Горе живи у Подгорици, све занимају одговори на такозвана идентитетска питања: веру, нацију и језик.
Према незваничним подацима које су објавиле "Вечерње новости", број Срба премашиће 36 одсто, што је више у односу на забележених нешто мање од 29 одсто на попису 2011. године.
Број оних који се изјашњавају као Црногорци биће око 43 одсто, што је пад у односу на претходни попис.
Говорника српског језика биће више од 52 одсто, показују прелиминарни подаци које су објавиле "Новости", док их је на претходном било мало мање од 43 одсто.
Анкета коју је за потребе РТ Балкан спровела Нова српска политичка мисао у периоду од 22. новембра до 2. децембра показала је да српским језиком говори 51,6 одсто становништва.
Званични, службени језик, односно црногорски, користи само трећина становништва, 33 одсто, у односу на некадашњих 37 одсто, показала је анкета.
По овим подацима, Црна Гора се изгледа полако присећа свог порекла – у односу на попис из 2011. године када је Срба у земљи било једва 29 одсто, истраживање их је детектовало знатно више - 35, 6 одсто.
Црногорци су релативна већина са 42,7 одсто. Бошњака је 12 одсто, Албанаца 4,5, Хрвата 0,9 одсто док се као припадници осталих националних група изјаснило 0,8 одсто испитаних.
Последњи пут Црногорци су се пописали 2011. године. Након кампање уз билборде и промоцију национализма 278.865 грађана (44,98 одсто) изјаснило се као Црногорци, а 178.110 као Срби. Када су успешно "спуштени" на испод 30 одсто, односно на 28,73 процента, Срби више нису могли да рачунају на службени језик, али је српским језиком свакако и даље, као уосталом и увек, говорила већина – 42,8 одсто становништва.
Тада најмлађа независна држава на Балкану одмах се исказала као уникатна – постала је једина земља у Европи у којој "матични народ", односно Црногорци чине мање од половине грађана, и у којој већина становништва не говори језиком који има статус службеног.
Да би то након овог пописа могло да се промени први је споменуо председник Скупштине Андрија Мандић. Он је рекао да се нада да ће се након пописа отворити дијалог у парламенту који би могао да доведе до решења да српски језик добије статус службеног.
"Као политички представник српског народа, свакако бих се залагао да натполовична воља народа буде одсликана и у највећем правном акту наше земље", казао је Мандић.
Француски члан Парламентарне скупштине Савета Европе Ален Милон питао је јуче председника Црне Горе Јакова Милатовића које потезе Подгорица планира да повуче по добијају резултата пописа, имајући у виду да би питање учења српског у школама и његове службене употребе могло да се преиспита.
Милатовић је одговорио уопштено, напомињући да је за њега попис статистичко питање.
Да би та процедура отпочела, потребно је да најпре видимо и званичне податке Монстата који ће бити објављени сутра.
У наредним месецима, након уноса података, запослени у Монстату ће спровести статистичке контроле, обраду података и детаљне анализе који ће бити део званичних коначних резултата.
