Зашто Хрвати немају право на представника у Председништву БиХ: Бошњаци ће све дати да тако и остане

Актуелни хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић изабран је у Председништво гласовима Бошњака, због чега хрватски конститутивни народ у Босни и Херцеговини сматра да нема свог представника, што им по Дејтонском мировном споразуму припада. Иако је Комшић, према постојећем Изборном закону, легално изабран, поставља се питање његовог легитимитета, указују за РТ Балкан аналитичари из Босне и Херцеговине.

Шта је то што хрватски народ издваја од остала два конститутивна народа у Босни и Херцеговини питали смо политичке аналитичаре који су нам објаснили да је у питању "знатно неповољнији положај" у БиХ када су у питању процеси одлучивања. 

"Жељко Комшић је за владу и све друге институције Хрватске члан Председништва БиХ, али без легитимитета већинске воље хрватског народа у Босни и Херцеговини", поручио је Андреј Пленковић након што је јуче одбио да се састане са Председништвом БиХ управо због Комшића.

Хрватски премијер истакао је одлучност Хрватске да се овај проблем реши. 

"Захваљујући инсистирању Хрватске тим ЕУ је данас у Сарајеву, не случајно у овом саставу и не случајно овако рано. Односи се на један проблем који постоји у БиХ од 2006. године, поновио се 2010. а онда и 2018. и 2022. Реч је о избору хрватског члана Председништва БиХ", указао је Пленковић.

Изборни инжењеринг Бошњака

Закон је настао на основу Дејтонског мировног споразума и каже да се у Федерацији бирају два члана Председништва – хрватски и бошњачки, док Република Српска сама бира свог представника који долази из реда српског народа, објашњава за РТ Балкан политиколог Анђелко Козомара. 

"То Бошњаци користе јер су у Федерацији апсолутна већина и део својих гласача 'преусмере' на њима одговарајућег Хрвата, као што је случај са Комшићем", објашњава Козомара.

Хрвати, наиме, у неколико наврата остају су без свог представника у Председништву БиХ такозваним "изборним инжењерингом" Бошњака. 

Хрватски медији с пажњом пратили су изборе у Босни и Херцеговини, посебно у Федерацији БиХ, где живи највећи број Хрвата, уз страховање да би се могло поновити да за члана Председништва БиХ бошњачким гласовима буде изабран Жељко Комшић – што се и догодило.

Комшић је у три мандата био члан Председништва БиХ и сва три пута је та изборна победа била захваљујући гласовима Бошњака.

За разлику од свог противкандидата Драгана Човића из ХДЗ БиХ који се у кампањи бавио само својим сународницима и којег матица Хрватска подржава, Комшић није ни намеравао да придобије хрватске гласаче у БиХ.

Комшић је на свом завршном предизборном митингу критиковао државни врх Хрватске, рекавши да је током изборне кампање "извршио политичку агресију на БиХ".

Актуелни хрватски члан Председништва БиХ посебно је замерио тадашњој председници Колинди Грабар Китаровић због тога што је на заседању Генералне скупштине УН говорила, између осталог, и о Изборном закону БиХ који не иде наруку хрватском конститутивном народу.

Драган Човић предложио је измене Изборног закона, за који Козомара сматра да је "тешко да ће проћи" у Парламентарној скупштини БиХ.

"По Човићевом предлогу хрватски члан председништва бирао би се у кантонима у којима су Хрвати већина и то победом у минимум три од пет кантона", наводи Козомара, указујући на "кваку 22":

"То Бошњаци неће прихватити, они се неће одрећи позиције да имају практично два члана председништва."

Како не би "таласали", Бошњаци су Хрватима дали све кључне позиције у заједничким институцијама, али и у Федерацији, наводи Козомара, а пример су и Председавајућа Савета министара БиХ Борјана Кришто, као и председница Федерације БиХ Лидија Брадара, јер је члан Председништва важна функција и имати своја два представника није занемарљиво.

Ово је посебно значајно када се доносе одлуке за које није неопходан консензус, већ се одлука може донети прегласавањем српског члана Председништва.

Ко или шта је камен у ципели хрватком народу у БиХ?

Анђелко Козомара оцењује и да је посвећеност представника Хрватске власти решавању овог проблема кључна, јер ће, како кроз ЕУ чији су члан, али и кроз дипломатске притиске, издејствовати решење у своју корист.

Политички аналитичар Радомир Нешковић сматра да ово питање мора да се се реши и да је од великог значаја за опстанак Босне и Херцеговине.

"Питање хрватског члана Председништва БиХ се мора решити и омогућити Хрватима да имају свог легитимног представника", истиче Нешковић. 

Према његовим речима, ова ситуација требало би да се реши до нових избора за чланове Председништва БиХ.

"Ово питање актуелизоваће се посебно пред опште изборе. Сада нам предстоје локални избори и важно је постићи договор о изменама Изборног закона како би се уважила права сва три конститутивна народа", указује професор Нешковић, истичући:

"Верујем да ће проблем хрватског члана Председништва по питању легитимитета бити решен, јер је све засновано на аргументима, Уставном праву и на крају крајева на Дејстонском мировном споразуму."

Да ли ће, међутим, представници три конститутивна народа успети да се договоре, онако како им Дејтонски Устав налаже питање је, будући да се на саму могућност договора јављају притисци из Западних амбасада које "пуштају кишу у БиХ".

На састанку са представницима власти на нивоу Босне и Херцеговине постигнута је сагласност око многих питања, а најважније је да се оно што је договорено о Изборном закону и имплементира, поручио је Додик након састанка у Лакташима. 

Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи нашао се позваним да одмах након тог састанка поручи да не види како би се измене Изборног закона спровеле без измена Устава.

Ово је изазвало оштре реакције не само у Републици Српкој, већ и у Хрваткој. Шеф државе Зоран Милановић саопштио је да је непријатно изненађен изјавом Амбасаде САД у Сарајеву, која измене Изборног закона БиХ непотребно везује за измене Устава те земље, што је, како истиче, Хрватској неприхватљиво.

Како је саопштено из канцеларије Милановића, та изјава може да се тумачи као покушај опструкције решења које би хрватском народу у БиХ обезбедило равноправну и легитимну заступљеност у телима власти те државе.

Да ли ће представници хрватског народа успети да се изборе за слободу у одлучивању, остаје да видимо. Нови општи избори у БиХ одржаће се за нешто више од две године, што није кратак период да се избаци камичак из ципеле ма колико "завучен" он био.