Србија и Балкан
Шта је Кутиљеров план за БиХ: Одговорност Америке за рат у Босни
Португалски дипломата Жозе Кутиљеро је, по налогу Европске заједнице, почетком 1992. одржао низ састанака са лидерима националних странака, настојећи да постигне мировно решење и спречи рат у БиХ
Португалски дипломата Жозе Кутиљеро је, по налогу Европске заједнице, почетком 1992. године одржао низ састанака са лидерима националних странака, настојећи да постигне мировно решење и спречи рат у БиХ. План су прихватили и потписали представници три народа, али је, након састанка са амбасадором САД у Југославији, Алија Изетбеговић повукао свој потпис.
Кутиљеро је, заједно са лордом Питером Карингтоном 1992. године предложио мировни план за решавање кризе у БиХ познат и као "Лисабонски план". Предвиђао је мирну поделу Босне на муслиманску, српску и хрватску територију, што је председник Републике Српске Радован Караџић прихватио.
Током разговора, 21. и 22. фебруара, европски представници су дали свим странама уговор са три основне тачке према којима би БиХ била независна и састављена од три национална кантона, а Сарајево би имало екстериторијални статус.
Српска и хрватска страна, коју су предводили Радован Караџић и Мате Бобан, прихватиле су те принципе. Само је муслиманска страна имала примедбу, и то на другу тачку споразума, која се односила на кантоне.
Тако остаје забележено да је српска страна прихватила независност БиХ пре иједног испаљеног метка у БиХ у замену за територијалну аутономију и мир.
Према бројним сведочењима, како самог Кутиљера, тако и других актера, рачунајући Алију Изетбеговића, Хариса Силајџића и Русмира Махмутчехајића, који су предводили делегацију СДА, европски представници су објаснили да је реч о компромису.
Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да два народа, Срби и Хрвати, имају услов за независност и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу.
Муслиманска страна је прихватила тај план 18. марта, али га је Алија Изетбеговић након тога, у освит ратног сукоба, одбацио.
Занимљиво је да се то догодило 10 дана након прихватања споразума, 28. марта 1992. године, након састанка са тадашњим америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом, Алија Изетбеговић је одлучио да повуче свој потпис, изражавајући противљење подели Босне и Херцеговине по етничкој линији.
Није тајна дакле, да је амерички амбасадор утицао на то да Изетбеговић повуче потпис, што ће резултирати крвавим грађанским ратом.
Четири године касније потписан је Дејтонски мировни споразум који по много чему подсећа на "Кутиљеров план", уз оцене Бошњака да је по њих неповољнији, али су га њихови представници ипак прихватили.
Претходно су Изетбеговић и врх СДА одбацили споразум Караџић-Филиповић, који је предвиђао останак БиХ у скраћеној Југославији, и то без унутрашњих граница у БиХ. Изетбеговић је био један од иницијатора овог споразума, са којим се сагласио и Београд.
Муслиманска страна је након одбијања та два споразума одбацила још два мировна плана: Венс-Овенов и Овен-Столтенбергов.
Ове историјске чињенице, потписи и сведочанства, јасно лоцирају кривца за ратне страхоте које су уследиле и указују да су врх СДА и њен лидер Алија Изетбеговић починили злочин против мира, уз наговор Вашингтона.
Изетбеговић је то и јавно признао у предратном парламенту БиХ, изјавивши да ће "жртвовати мир за суверену и независну БиХ". Тако је и учинио.
Жозе Кутиљеро је у Хагу, на суђењу Радовану Караџићу, директно оптужио Алију Изетбеговића и његову странку да су минирали "Лисабонски споразум", те да су га обманули, прихватајући, па повлачећи потпис, као и да је такво понашање изазвало рат.
Бивши изасланик ЕЗ за Босну Карл Билт такође је као кривца за рат у Босни видео Изетбеговића и његове одлуке под утицајем Американаца.
"Темељна структура плана Карингтон-Кутиљеро била је", како је навео, "веома слична нагодби у Дејтону, утаначеној пар година касније, пошто су два милиона људи у Босни побегло из својих домова, а више од сто хиљада изгубило живот".
"Ако бисте питали првог преговарача ЕУ, лорда Карингтона, он би вам убедљиво рекао да су САД биле те које су подстакле босанског муслиманског вођу, председника Алију Изетбеговића, да се повуче из тог договора", истакао је Билт.
Жозе Кутиљеро је пре неколико година на једном округлом столу у Бриселу то потврдио и рекао да се "зна који је високи амерички званичник затражио од председника Изетбеговића да повуче потпис са плана ЕУ за БиХ".
Све се мења осим америчког мешетарења
Присећајући се овог догађаја, председник Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је повукао паралелу најновијим догађајима у БиХ, где амерички амбасадор Мајкл Марфи врши притисак на "тројку" да не остану при ранијим договорима из Лакташа.
Наиме, на састанку са представницима власти на нивоу Босне и Херцеговине постигнута је сагласност око многих питања, а најважније је да се оно што је договорено о Изборном закону и имплементира, поручио је Додик након састанка у Лакташима.
Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи нашао се позваним да одмах након тог састанка поручи да не види како би се измене Изборног закона спровеле без измена Устава, након чега су Бошњаци почели да се премишљају и затражили су нови састанак "тројке" како би се договорили.
"Нешто ми вуче на то да су и сада у Лакташима приступили одговорно представници 'тројке' с циљем мира, међусобног уважавања и развоја, а да су онда подлегли некоме коме није циљ ни мир, ни међусобно уважавање ни развој, и да сада траже алиби једнако као што га је тражио Изетбеговић 1992. године са Кутиљером. Надамо се да се то време неће поновити", изјавио је Стевандић.
Стевандић је рекао да га нешто подсећа на време нестабилности из те године.
