Србија и Балкан
Велико истраживање о младима у Србији: Више од половине не би било спремно за рат
Шта је разлог за дискриминацију младих, ко је крив за сукоб у Украјини, а где виде будућност Косова и Метохије, нека су од питања на које је одговорило 1.000 младих у истраживању Цесида
Истраживање о ставовима младих, које је спровео Центар за слободне изборе и демократије Цесид, показује да више од 80 одсто испитаних старости од 15 до 30 година, не види ни једног политичког актера, било да се ради о личности или политичкој партији, који заступа и штити њихове интересе.
Тек сваки трећи тврди да редовно учествује у изборном процесу, док је код преосталих испитаника излазак на изборе условљен тренутном мотивацијом, а не жељом да се изборе за себе и свој глас.
Мање од половине грађана, 47 одсто, верује у вредности демократије као најбољи систем владавине, док 33 одсто верује да је овој држави потребан јак вођа кога ће народ следити без поговора.
"Велики број младих, њих 49 одсто, показује забринутост због правца у коме се креће држава у којој живе што даје додатни мотив да напусте земљу и смањује жељу да се активније укључе у позитивне промене у њој", наводи Цесид у објашњењу, преноси "Блиц".
Чланство у НАТО алијанси је и даље веома непопуларном међу младима и подршку му даје тек сваки девети испитаник, док би на референдуму за чланство Србије у ЕУ гласало 43 одсто, а против 22 одсто.
Када је у питању однос младих у Србији према војном року и евентуалном учешћу у ратним сукобима за заштиту интереса народа коме припадају, смањује се проценат оних који имају жељу да учествују у овој врсти активности.
"За увођење војног рока је 45 одсто, против 44 одсто", пише у истраживању.
Мање од једне петине би ишли у рат за заштиту интереса и безбедности народа.
"52 одсто сигурно или вероватно не би били спремни да ратују, њих 18 одсто вероватно или сигурно не би били спремни да ратују, а 17 одсто само ако би били приморани на то", наводи се.
Када је реч о актуелној теми решавања судбине Косова и Метохије, улазак у оружани сукоб подржава тек сваки пети испитаник. Ипак, 24 одсто младих верује да је будућност Косова у Србији, 20 одсто не зна и не може да процени, а исто толико одсто сматра да ће бити независно.
О сукобу Украјине и Русије, као главног кривца виде САД (27 одсто), НАТО (15 одсто), Русију (13 одсто) и Украјину (12 одсто).
"Запад је агресор и Русија покушава да се заштити (32 одсто), Украјина је крива јер је изазвала рат у Русија покушава да се заштити (20 одсто), Русија је агресор у рату а Украјина покушава да се заштити (18 одсто)", показују резултати.
Интересантни су резултати који се односе на друге народе, јер је чак 35 одсто младих потврдно одговорило да страхује да нам због мешања и различитих култура прети опасност да изгубимо идентитет. Када је насиље у питању, са старим методама васпитања које подразумева физичко насиље не слаже се 61 одсто испитаника.
Са друге стране, више од 73 одсто младих било је изложено некој врсти насиља током школовања. Као главне одговорне за трагедију у ОШ "Владислав Рибникар" и Младеновцу, четвртина наводи починиоце, а да је крива породица починилаца сматра 23 одсто испитаника.
Дискриминацију није осетило никада две трећине младих, 66 одсто, а 34 одсто јесте у одређеној мери а као најчешћи разлог наводе материјални положај.
А када се осете небезбедно, највеће поверење имају у родитеље и себе (48 одсто), а на другом месту је полиција.
