Од Немаца гори само Бугари: Ко су најнесрећнији чланови Европске уније

Упркос пандемији, кризама и ратовима, већина Европљана је и даље веома задовољна, гласи резултат последње анкете спроведене у Европској унији, који је објавио европски завод за статистику Евростат, пише Дојче веле.

Ова институција прикупља податке из свих области живота које су релевантне за европску политику, а такође редовно спроводи анкете у чланицама ЕУ, а понекад и у другим европским земљама.

Евалуација која је сада објављена заснива се на анкети из 2022. године у којој је од људи широм Европе тражено да оцене своје задовољство животном ситуацијом на скали од 0 до 10.

Становници ЕУ су своје задовољство животом у просеку оценили са 7,1 поена. У 18 од 27 земаља ЕУ задовољство животом је оцењено као истом оценом као што је просек ЕУ или изнад ње.

У свим земљама, осим у Бугарској која је добила најгору оцену, просечне оцене задовољства животом биле су изнад 6, што значи да се већина људи у ЕУ изјаснила да су пре задовољни, него незадовољни.

Нивои задовољства су се незнатно приближили током различитих таласа овог истраживања – што је вероватно знак да ЕУ сраста у целину.

Немци све несрећнији

На последња три места су поред Бугарске (5,6) Немачка (6,5) и Грчка (6,7). Међутим, задовољство животом током протекле деценије у Грчкој порасло за 0,5 поена. У Бугарској је оцена задовољства 2013. била само 4,8 – тако да је било више суштински незадовољних него задовољних. Од тада ова вредност се побољшала за чак за 0,8 поена.

С друге стране, Немачка се значајно погоршала. Код Немаца је задовољством животом опало за 0,8 поена – што је највећи пад међу свим земљама ЕУ.

А, на самом врху најсрећнијих је Швајцарска са просечном оценом 8 – земља која није чланица ЕУ, али се често се појављује у студијама Евростата.

Највиша оцену од земаља ЕУ је добила Аустрија (7,9). Следе Финска, Пољска и Румунија (свака по 7,7), Белгија и Холандија (обе по 7,6). Грађани Кипра су забележили највећи пораст задовољства у ЕУ са повећањем од 1 поена на 7,2.

Образованији су срећнији

Евростат је разматрао и посебне факторе који живот могу да учине пријатнијим или да га загорчају.

На пример, одвојено су тражене информације о материјалним условима живота као што су приходи или становање, здравље, образовање и безбедност. Али, квалитет слободног времена, активности са другим људима и друштвена кохезија, такође, играли су улогу у студији Евростата. Ти подаци, међутим, још нису у потпуности објављени.

Упадљиво је да су у свим земљама ЕУ људи са вишим степеном образовања срећнији од оних са нижим степеном образовања. Ова разлика је највећа у Словачкој (1,6 поена између особа без школе и оних са факултетом), Румунији и Бугарској (по 1,5 поена).

Осим тога, у већини земаља млађи (15-29 година) су срећнији од старијих са 65 и више година, само је у Скандинавији, Ирској, Холандији и Луксембургу обрнуто.