Беговић: Пред нама је златно доба српске науке

Много се очекује од будућег мултидисциплинарног комплекса - БИО 4 кампуса- чија је изградња почела, а с њом и одбројавање до ишчекиване (р)еволуције у нашој науци. Наша научна заједница није велика, али су њени доприноси значајни. Српска наука је на прагу златног доба, како у разговору за "Политику" оцењује Јелена Беговић, министар науке, технолошког развоја и иновација. Она истиче да се ствара окружење у којем се цене и уважавају труд и остварени резултати. Наглашава да је посвећеност националном развоју кроз науку и иновације од кључне важности за конкурентност и раст Србије у глобалним оквирима.

Српска делегација у Пекингу: Јачање научне сарадње, у фокусу вештачка интелигенција и биотехнологија

Она наводи да у Србији има скоро 20.000 активних научника, али да наши научници и истраживачи у свету постижу врхунске резултате у различитим областима. 

"Промовишемо повратак дијаспоре кроз иницијативу 'Тачка повратка', али и кроз подстицај нашег министарства да омогући квалитетан и мотивишући повратак и запошљавање наших повратника на неком од домаћих института. Постоје подаци који указују на позитиван тренд у повратку стручњака. Пратимо податке из различитих извора, укључујући Републички завод за статистику и истраживања из иностранства. Резултати анализе података прикупљених у последњем попису становништва пружиће дубљи увид у обим проблема", каже Беговић.

Она напомиње да је у последњих десет година ситуација боља и када је у питању издвајање за науку и да постоји уочљив напредак. Додаје да је, према подацима РЗС, 2013. године апсолутни износ улагања у науку био 15,4 милијарди динара, 2022. био 27,4 милијарди динара, док је предвиђени буџет министарства за 2024. годину око 30 милијарди динара.

Наш избор

Дан Музеја Николе Тесле: Шта откривају дуго чувана писма голубара и шваља о српском научнику

"Нови систем плата и евалуације представља значајан корак напред у унапређењу статуса наших научних радника. Проблеми са категоризацијом, који су трајали од 2011. године напокон су решени. Новим системом укинуте су категорије, што представља значајан корак ка унапређењу материјалног статуса наших научних радника. Увођењем основних зарада по звањима, повећањем најнижих плата и обезбеђивањем да плате не буду никоме смањене, стварамо окружење у којем се цене и поштују труд и постигнути резултати и правимо важан корак ка већој праведности и финансијској стабилности за научнике", каже Јелена Беговић.

Министарка напомиње да нови систем промовише финансијску мотивацију за напредовање у звањима, као и награђивање изврсности, стимулишући истраживаче да постижу више и да унапређују своје каријере.