Игуман Хиландара: Крај обнове српског манастира следеће године

Архимандрит Методије је нагласио да је Србија највећи ктитор обнове манастира, а посебно откад је усвојен посебан закон, 2021. године, чиме је показала да је Хиландар, иако се налази ван територије државе, најважније српско наслеђе

После скоро две деценије од катастрофалног пожара на Хиландару назире се крај обнове, а радови ће се изводити и током 2024, али делом и наредне године, изјавио је игуман манастира Хиландар архимандрит Методије.

Додао је да се тренутно реконструише последњи објекат и да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове српског манастира на Светој Гори.

"Крај је близу, заиста се назире, јер су скеле још само на том последњем објекту који обнављамо, архитектонски то је седам конака. Остале смо обновили и последњи је баш тај одакле је кренуо пожар. Тако да ћемо целе ове целе године радити и сигурно и неко време наредне. Имали смо застоје у време короне, а било је и оно време економске кризе, тако да није све ишло онако како је планирано, али ево, слава Богу, после 20 година крај је врло близу", рекао је Методије у Солуну, где је манастир Хиландар обезбедио нове просторије за Српску допунску школу "Свети Сава".

Архимандрит Методије је нагласио да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове манастира, а посебно откад је усвојен посебан закон, 2021. године.

"Посебно од када је усвојен закон о манастиру Хиландару у Скупштини Србије, али и пре тога, тако да је и то прилика да се ево после 825 година, откада је манастир основан, још једном и на тај начин и практично покаже да је Хиландар, иако се налази ван територије Србије, ипак српска светиња и најважније српско наслеђе", навео је Методије.

Најразорнији пожар на Хиландару избио је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Ватра је потом захватила суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, а пожар се проширио на целу северну страну манастирског комплекса све до Цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.

Том приликом уништено је и тешко оштећено 5.897 метара квадратних метара или скоро 55 одсто корисне површине.