Успон "Команданта Форине": Ко је Таљат Џафери, први Албанац премијер Северне Македоније?

Када је Таљат Џафери, као први Албанац у историји, пре који дан изабран за премијера Северне Македоније, његов страначки шеф из странке ДУИ Аљи Ахмети усхићено је изјавио да "сви присутни у Скупштини Северне Македоније сијају од радости".

"Свима које сам до сада срео очи сијају од радости. Ово је срећан дан. Није мали успех то што су Албанци за четврт века освојили све ове националне бенефите", рекао је Ахмети.

Осим страначке припадности, заједнички именитељ за Џаферија и поменутог Ахметија је македонска "УЧК", односно "Ослободилачка национална војска" Македоније, чији су припадници и следбеници један и други својевремено били. Џафери као командант 116. бригаде ОНА чија је зона одговорности био Гостивар и околина, Ахмети као политички представник, односно вођа ОНА.

Поменути Ахмети, иначе, више од 15 година, све до администрације Доналда Трампа био је на америчкој "црној листи" на коју га је ставила администрација председника Џорџа Буша млађег.

Иначе, "Ushtria Çlirimtare Kombëtare", "UÇK"; односно "Ослободителна народна армија", чији су и Џафери и Ахмети били истакнути представници пре 23 године почела је оружани сукоб у Северној Македонији који је исте године завршен потписивањем Охридског споразума и осетно већим правима за Албанце у тој земљи.

Формирана делом од припадника тзв. ОВК са Косова и Метохије, делом и од припадника "Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе", потпомогнута локалним албанским становништвом, ОНА је била формирана по принципу бригада, 112. је била у околини Куманова, 113. покривала је околину Тетова, Џаферијева 116. гостиварски крај.

Као официр бивше ЈНА и бивши официр Војске Македоније, са вишегодишњим искуством, Џафери је за македонску ОВК био драгоцен кадар. О том делу живота и активности садашњег македонског премијера нема, међутим, много података. Оно што се зна јесте да је Таљат Џафери 1981. године, као 19-годишњи младић уписао Војну академију копнене војске у Београду, да се школовао у и у Сарајеву, да је по дипломирању стекао чин потпоручника и 1985. године постао активни официр тадашње ЈНА. Пре Војне академије био је питомац Војне гимназије у Београду.

Службовао је у Пироту и Куршумлији где је био командир 1. вода, 2. чете, 1. батаљона 354. пешадијске бригаде. Године 1991. напустио је службу у војсци, односно тадашњој ЈНА. Генерал Божидар Делић својевремено је сведочио да се Џафери, када га је док је напуштао Србију на пункту код Подујева зауставила полиција, представио као пекар који иде у посету породици у Гостивар, али су му приликом претреса у колима нађени војна униформа и опрема. Тада је ипак, пошто је пуштен од стране полиције, преко једног споредног прелаза успео да изађе из Србије и пређе у Македонију.  

У писму које је упутио јавности 2018. године, после посете Таљата Џаферија, као председника Собрања – Скупштини Србије, генерал Делић написао је да је Џафери као старешина ЈНА био "недисциплинован", да је наступао "перфидно, са позиција шиптарског сепаратизма" и да је "био добро оспособљен у руковању оружјем". Делић је тада Џаферија назвао "двоструким терористом и дезертером".

Седам година касније, пошто је тадашња Македонија стекла независност постао је активни официр Војске Републике Македоније, неко време био је  и командант гарнизона у Куманову, у ВМ је остао све до јануара 2001. године када се прикључио македонској "УЧК" и постао један из уског круга побуњеничких команданата, познатији као "Командант Форина", по имену албанског села из западне Македоније из ког је родом.

Сукоб снага ОВК и македонске војске и полиције ескалирао је марта 2001. када су албански побуњеници успоставили контролу на великом делу западне Македоније, и када су заузимајући село Арачиново стигли до саме периферије Скопља. У тим сукобима убијено је више десетина македонских полицајаца и војника.

Каква је улога 116. бригаде у борбама вођеним у пролеће и лето те године у Македонији, нема доступних података. Сукоб је завршен 13. августа 2001. године а припадници ОНА који су предали оружје снагама НАТО-а добили су амнестију. Међу амнестираним био је и Таљат Џафери као и његов страначки шеф Аљи Ахмети.

После амнестије, следила је политичка каријера "команданта Форине" на листи албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ). Изабран је најпре за посланика, у децембру 2004. већ је био заменик министра одбране, а на том месту остао је до 2006. Касније је још неколико пута биран за посланика, 18. фебруара 2013. именован је за министра одбране када су оштро реаговали македонски ветерани, полицајци и војници  учесници борби са ОНА 2001. године.

Реаговао је Џафери изјавом да је његов циљ да македонску војску претвори у симбол "суживота, толеранције и поштовања различитости"."ОНА је сада на челу војске", објављено је тада на фејсбук страници Џаферијеве странке.

Пензионисани македонски генерал Стојанче Англелов, својевремено је за медије, а после једног од именовања Џаферија испричао да "због јединице на челу са Џаферијем и њених метака нема половину унутрашњих органа".

У Џаферијево званичној биографији објављеној тада на страници Министарства одбране активности министра из 2001. године нису поменуте.

Априла 2017. године изабран је за председника Собрања Северне Македоније гласовима ДУИ и СДСМ Зорана Заева. Због избора избили су немири у парламенту, испред зграде Собрања окупили су се грађани, дошло је и до упада у парламент, реаговала је полиција, више од 100 полицајаца и цивила је повређено. Свет су тада обишле слике Зорана Заева, лидера СДСМ, коме је у сукобима разбијена глава.

Џафери је после примопредаје дужности у кабинет председника Собрања унео две заставе Албаније, јавност је опет била узнемирена, али је заставе убрзо уклонио на захтев Аљија Ахметија, кога су, наводно, пре тога амбасадори у Скопљу упозорили да је то непотребна провокација.

Као министар одбране, Џафери је навео да говори албански, македонски, српско-хрватски и енглески језик.

Сходно амнестији, за сукобе у Македонији 2001. године и убијене полицајце и војнике нико од Албанаца није одговарао. На мети Хага нашли су се једино неки македонски функционери због страдања албанских цивила у селу Љуботен. Што се Ахметија и Џаферија тиче, они су сходно западној политици да део проблема неизоставно мора постати део решења, последњих пар деценија, у већој или мањој мери, били део свих влада и македонских власти.